Приватни дугови постају јавна брига

Државни званичници Србије већ су обавили први круг разговора са водећим светским банкама о рефинансирању зајмова које су српске приватне компаније узеле код тих банака. „У првим реакцијама наишли смо на разумевање тих банака, па очекујемо да дугови буду рефинансирани“, потврдио је извор близак Народној банци Србије.

Спремност државе да „залегне“ иза дугова приватних компанија изазвала је жучне реакције јавности и подсећање да је пре само неколико месеци један од званичника владе рекао да државу „није брига за приватне дугове“. После само неколико месеци, понашање државе потпуно се променило.

Да ли је само економска криза допринела да се у међувремену промени став државе?

Привредници окупљени на јучерашњем округлом столу Српске асоцијације менаџера затражили су да држава „финансијском дипломатијом” издејствује репрограм обавеза предузећа према иностраним кредиторима.

Влада Србије, каже министар економије Млађан Динкић, предузима мере да би се привреди олакшало пословање, а најважније је, како је додао, обезбеђивање ликвидности.

– Једна од мера за побољшање ликвидности предузећа је рефинансирање кредита – рекао је Динкић јуче на конференцији коју је организовала Српска асоцијација менаџера. Он је указао да је приватни спољни дуг на крају прошле године износио 15,4 милијарде евра и да је два и по пута већи од државног дуга према иностранству. Приватни сектор ове године, према његовим речима, треба да отплати иностраним кредиторима 5,5 милијарди евра, а само у првом кварталу 1,7 милијарди.

Објашњавајући зашто се држава одједном умешала у „приватне“ дугове, један високи државни званичник крајем прошле недеље рекао је да је она приморана тако да се понаша из два разлога. Прво да би спречила власнике приватних компанија да „покупе“ све динаре са тржишта и тиме изазову још већу неликвидност и, друго, да тим динарима покупују девизе за враћање кредита и тиме изазову пад девизних резерви и нагли раст курса евра или долара (и пад динара).

– Србији не би био потребан ни долар од ММФ-а ако би се сви приватни инострани кредити рефинансирали – рекао је министар Динкић, са којим се слажу и економисти.

– Држава је принуђена да помогне и учини све напоре да се приватни дугови врате због угледа државе, али је очито да то није више проблем само предузећа која су се задужила и кредитора. Зато сад и држава улаже велике напоре да се приватни дуг рефинансира јер предузећа не могу да купе девизе на тржишту, а ако би могла био би одлив девиза што би довело до раста курса. Многи су уверавали да то није брига државе. Е, сад је дошла маца на вратанца – истиче др Млађен Ковачевић. Аналитичар Привредне коморе Србије мр Горан Николић каже да „због високих дугова многим предузећима прети банкрот, а држави Србији без аранжмана са ММФ-ом и делимичног рефинансирања дуга приватног сектора спољна неликвидност слична оној из 1982. године.

Како показују најновији подаци, укупан спољни дуг Србије последњег дана јануара износио је 21,4 милијарде евра (био је мањи за 340 милиона у односу на децембар). Предузећа од тога дугорочно дугују 10,8 милијарди евра, банке 2,3 милијарде, а преосталих 6,6 милијарди је „на леђима” државе.

По Николићевој оцени, било би добро када бисмо ове године успели да рефинансирамо пола краткорочног дуга и нешто више од половине дугорочног који доспева 2009. Начин на који се може рефинансирати кредит јесте продужење грејс-периода или рока отплате. Мада, сматра Николић, треба имати у виду да се многе банке журе да наплате своја потраживања.

– Препоручује се и банкама са већинским страним капиталом да са матичним банкама у иностранству договоре могућност риволвинг крос-бордер кредита како се по том основу не би угрозила ликвидност привреде и избегао додатни притисак на курс динара – истакао је је јуче Владимир Чупић, први човек Хипо Алпе-Адрија банке у Привредној комори Србије.

Б. Думић