Судови руше банкарску тајну

Као што је лекар под Хипократовом заклетвом дужан да поштује лекарску тајну, а свештеник да чува свету тајну исповести, тако су и банкари обавезни да чувају банкарску тајну, јер је то предуслов да буду куће поверења за своје клијенте, који морају да буду сигурни да ће њихова имовина бити заштићена.

Међутим, ступањем на снагу Закона који омогућава одузимање имовине проистекле из кривичног дела, за очекивати је да ће у такозваној финансијској истрази судови знатно чешће него досад контролисати банкарске рачуне оних који су богатство стекли нелегалним радњама.

– Закон о банкама (члан 46) налаже банкарима да у случају да постоји судски налог скину вео с банкарске тајне и да омогуће суду, односно надлежном органу за спречавање „прања” новца, пореској управи, органу надлежном за контролу девизног пословања, као и надлежним републичким регулаторним телима увид у имовину „сумњивог лица”. Народна банка Србије, судови и други органи, податке до којих су дошли од банака могу користити искључиво у сврху за коју су прибављени и не могу се саопштавати трећим лицима – наглашава за наш лист генерални секретар Удружења банака Србије проф. др Верољуб Дугалић, уз опаску да Закон о заштити података о личности не дозвољава злоупотребу података до којих се дошло увидом у рачуне и трансакције банкарских клијената.

Према подацима НБС, на основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који се примењује од 1. марта ове године, државни и други органи, организације и јавне службе дужне су да служби надлежној за финансијску истрагу омогуће увид и доставе податке, документа и друге предмете утврђене овим законом и та се обавеза не може ускратити позивањем на обавезу чувања, између осталог, пословне тајне. Јавни тужилац може наредити банци да надлежној Јединици достави податке о стању пословних и личних рачуна и сефова власника.

У случају да је имовина стечена криминалом склоњена у иностранство, до података о њој може се доћи на основу међународне сарадње остварене на основу одредаба Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Управа за спречавање прања новца је овлашћена да тражи податке потребне за откривање и спречавање прања новца од страних држава или међународних организација, као и да им доставља податке и информације које се односе на „прљаве паре”, под условом реципроцитета.

Због све веће криминализације финансијског пословања, у Европској унији је прописима наложено банкарима да надлежним службама контроле сигнализирају сумњива кретања на рачунима клијената.

Уколико такве сигнале не пријаве надлежнима, банкари ризикују да и сами постану осумњичени као саучесници у нечасном послу.

Под притиском САД, водећа швајцарска банка УБС била је недавно принуђена да призна да је учествовала у скривању пореских илегалаца и пристала да ту земљу обештети са 780 милиона долара. Међутим, према информацији Ројтерса, УБС је одбио да саопшти имена десетина хиљада Американаца које Вашингтон сумњичи да користе тајне рачуне да би избегли порез код куће.

Један од директора УБС рекао је пред одбором Сената САД да банка жали због кршења америчких пореских закона, али да нема намеру да преда имена која тражи пореска служба САД, правдајући се да је реч о информацијама заштићеним швајцарским законом о приватности.

Банка је предложила дипломатско решење уместо судске процедуре у напорима пореске службе да од УБС добије податке о 48.000 рачуна америчких држављана, што је 4.000 мање од првобитно тражених 52.000.

У Швајцарској је 1990. године „прање новца” сврстано у криминалне радње, али такав третман нема избегавање плаћања пореза у домицилним земљама. Ипак, швајцарско банкарство је пред крај последње деценије прошлог века задобило неколико тешких удараца који су начели основни принцип пословања у тој земљи – банкарску тајну, заштићену Законом из 1934. године.

Подсећања ради, група швајцарских законодаваца је, настојећи да поправи имиџ земље у јеку међународних критика због третмана жртава нацистичког прогона, предложила, почетком октобра 1996. године, да се банкарска тајна, својеврстан симбол те земље – елиминише!

То се није десило, али су, ипак, швајцарски банкари, притиснути претњом бојкотом и санкцијама, пристали, августа 1998. године, да „закољу свету банкарску краву” и да изађу у сусрет захтевима јеврејских организација из САД, исплативши жртвама холокауста и њиховим наследницима 1,25 милијарди долара са рачуна које су Јевреји имали у банкама те алпске земље.

Недавни захтев САД да банка УБС разоткрије америчке пореске илегалце и обештети буџет најјаче земље света, показао је све већу неопходност да банке послују не само транспарентније него раније, већ и да пре него што прихвате новац клијената морају претходно да га „омиришу” како не би били „вешерај за прљаве паре”!

Весна Арсенић

-----------------------------------------------

Пореске оазе нуде уступке

Берн, Беч – Швајцарска, Аустрија и Луксембург понудили су крајем прошле недеље уступке у погледу тајности и заштите података о банкарским клијентима и њиховим улозима.

Андора и Лихтенштајн олабавили су у четвртак своје строге банкарске прописе о тајности. Аустрија, Швајцарска и Луксембург су одржали састанак с представницима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која поставља међународне стандарде за порезе и размену података и саставља црну листу земаља које те стандарде нарушавају, пренео је Ројтерс. Аустрија је саопштила да ће учинити више на размени информација са осталим земљама о клијентима за које се сумња да избегавају плаћање пореза, мада неће укинути своје прописе о банкарској тајности, изјавио је у Бечу министар финансија те земље Јозеф Прел.

На црној листи ОЕЦД тренутно се, између осталих, налазе Лихтенштајн, Андора и Монако, а Француска и Немачка желе да на њу буду додате и друге земље, укључујући и Швајцарску. Расправа о порезима је од кључног значаја за сектор који управља богатством од процењених седам хиљада милијарди долара ван офшор центара широм света.

Једна студија британске хуманитарне организације „Оксфам” показала је да земље у развоју губе више пореског прихода него што износи инострана помоћ због тога што њихови грађани стављају готовину у офшор пореске оазе. Њихови губици у пореском приходу се процењују на чак 124 милијарде долара годишње, што је више од иностране помоћи од 103 милијарде долара коју добијају годишње, наведено је у студији.

Танјуг

---------------------------------------------------

Власници вредносних папира под лупом

Подаци о власницима акција и њиховој имовини доступни и у земљи и у иностранству. – Офшор дестинације под контролом

Јавност, па ни запослени у предузећима не морају да знају ко су прави власници акција фирми, јер је тајност података из Централног регистра за неовлашћена лица загарантована.

То, међутим, не важи за суд, који може, у поступку истраге против криминалаца, да налогом затражи податке о њиховој имовини у акцијама и другим хартијама од вредности која је укњижена у Централном регистру, каже за наш лист председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац.

Такав налог обавезује и банке да ставе на увид имена власника вредносних папира, који се воде на такозваним кастоди рачунима. Они су уписани у Регистар као збирни акционар, објашњава наш саговорник.

У случају да су власници регистровани у иностранству, наша комисија, која је чланица Међународне асоцијације регулаторних и контролних тела на финансијским и тржиштима капитала (IOSKO), може да проследи званичан захтев надлежном органу у конкретној земљи да се ставе на увид подаци о сумњивом власнику, српском држављанину, односно да ли и у којим фирмама има посед у вредносним папирима.

У појачаној међународној борби против финансијског криминала сигурно је да су и органи контроле у другим земљама заинтересовани за спречавање прања новца, чији актери могу да буду и српски држављани који купују вредносне папире у иностранству, истиче наш саговорник.

Проблем би могао настати у случају да је реч о власницима регистрованим на којекаквим егзотичним острвима, која, по правилу, немају организовано тржиште капитала (берзу), нити регулаторно и контролно тело.

Стога постоји опасност да део имовине криминалаца остане скривен под палмама Девичанских или Кајманских острва.

Ипак, на јуче завршеном састанку Групе 20 договорено је да се разни порески рајеви, који су, углавном, део територије неких од најмоћнијих земаља, ставе под контролу, што би могло да значи да је такозваним офшор дестинацијама одзвонило!

В. Арсенић