Сиротиња са армијом милионера

У Кини, која се, упркос незаустављивом и рекордном у свету привредном расту, још сматра земљом сиромашних људи са тек зачетим средњим друштвеним слојем, регистровано је 106 доларских милијардера и 345.000 доларских милионера. По броју милијардера Кина је друга у свету, иза САД, а по броју милионера је пета или шеста. А према подацима Светске банке, Кина се по просечном дохотку по становнику (од 2.010 долара у прошлој години) налази на 129. месту у свету. Ови новобогаташи чине само четири одсто становништва, а поседују око 70 одсто националног богатства, тврди америчка агенција "Бостон консалтинг груп". Према процени шангајског истраживачког центра "Хурун" (некад огранак часописа "Форбс", који прави годишње листе најбогатијих људи света, а сад самостална агенција), сваки од првих 800 тајкуна "вреди" у просеку 562 милиона долара. Кинески новобогаташи, према налазима маркетиншке мреже "Мерил Линч", већ држе 20,6 одсто укупног богатства Азије и озбиљно конкуришу јапанским милијардерима.

Пре три деценије Кина је, пред улазак у економске реформе, била земља изразите уравниловке. Сада је кинеска реч тајкун (таи гуан - буквално "голема свота") преко Хонгконга ушла у све језике света, укључујући и српски.

У Кини је, међу људима са овим кинеским метафоричним именом, на првом месту - жена. Зове се Јанг Хуијан, има 26 година и све донедавно била је вероватно најбогатија удавача на свету. Њен отац, од кога је наследила 17,5 милијарди долара, обогатио се трговином некретнинама, превасходно грађевинског земљишта, и купопродајом акција на берзи, махом у Хонгконгу. За најбогатијом "црвеном" Кинескињом следе 50-годишњи Џанг Јин, са иметком од 10 милијарди, 57-годишњи Су Жонгмао (7,5 милијарди) и 38-годишњи Хуанг Гуангју (шест милијарди).

Сва тројица су, попут оца богате удаваче, почетни капитал или главнину капитала стекли као трговци некретнинама и спретни манипулатори берзанским акцијама, а касније као инвеститори у пропулзивну индустрију, махом кроз заједничке подухвате са искусним "прекоморским Кинезима" (са Тајвана, из Хонгконга и југоисточне Азије), а потом са Јапанцима и Американцима.

Милијардере, сличним путевима, следе милионери, запажају кинески социолози. Прошле године је у Кини било, међу садашњих 106 најјачих тајкуна, само 15 милијардера, а 2002. ниједан. Милионери, сада већ бројни као армија неке јаче европске силе, такође се за последњих неколико година убрзано множе из два разлога: због процвата трговине некретнинама и раста цена грађевинском земљишту у близини великих градова, где ниче индустрија страних инвеститора, и због спремности многих хазардера да срећу окушају кроз купопродају акција на берзама. Узор берзама у Кини је, наравно, Хонгконшка берза, као што су и богати Хонгконжани узор младим кинеским предузетницима. Њихови очеви су следили ударнике из Дачинга, а они следе брокере.

Новобогаташи се, међутим, налазе у чудном социјалном "сендвичу" - између наслеђене егалитаристичке идеологије и васкрсле конфучијанске традиције. Губитници у реформама не морају бити неопходно поклоници Маове идеологије да би, у земљи све већих социјалних разлика, с подозрењем гледали на оне који се брзо богате. С друге стране, изградња "хармоничног друштва", инспирисана конфучијанским наслеђем - коју сада пропагира Комунистичка партија - неодвојива је од конфучијанских идеала. Конфучијанци највише цене учене људе, а потом сељаке и занатлије, док грамзиве трговце сматрају друштвеним талогом.

У једној анкети "Дневника кинеске омладине" 66,75 одсто испитаника сматра новобогаташе људима "ниже врсте", а једва четири одсто мисли да они, ипак, заслужују бољи рејтинг. Више од три четвртине анкетираних убеђено је да су то људи "друштвено безобзирни" и "немилосрдни" и да су своје богатство стекли незаконито. У изузетне личности, за које се каже да су се обогатиле "поштеним радом", спадају славни кошаркаш Јао Минг и популарни 24-годишњи писац Гуо Ђингминг, чији је роман "Река туге", који говори о животу омладине у Кини, недавно штампан у тиражу од милион примерака.

За стварање негативних представа о тајкунима заслужна је и црна хроника у кинеским новинама. Већина сензационалних афера повезана је са суђењима богаташима који су незаконито и јевтино откупљивали, а скупо продавали, некретнине, варали и власт и муштерије, подмићивали локалне функционере, избегавали плаћање пореза, експлоатисали сезонске раднике или чак децу у својим фабрикама и слично. Три тајкуна у Шангају нагомилала су огромно богатство у спрези са првим човеком града Чен Љангјуом, коме је такође суђено за привредни криминал. Први пекиншки милијардер Јуан Баођинг, чије је богатство процењивано на 13 милијарди долара, осуђен је на смрт, са двојицом помагача, због убиства конкурентног тајкуна.

Власти имају посебан разлог да буду ригорозније према тајкунима који не поштују закон: број милионера је 2007. већи за 7,8 одсто, а 2006. од тајкуна је убран већи порез. Бољем увиду у њихово пословање допринеће можда и Краљевска банка Шкотске: отворила је филијале у Пекингу и Шангају у којима рачуне могу да отворе само клијенти чији је улог већи од милион долара.