Кад напредњаци убивају аждаху

„Већина од нас још у детињству научи да Супермен не може стварно да лети, да вукодлак не постоји и да кад неко на филмском платну умре, није мртав ’одистински’. Симпатично ми је што су двојица ’напредњака’, очигледно, у развоју узнапредовали само до срећног доба дечје невиности, те не разликују стварност од ’кобајаги’”, рекао је Срђан Драгојевић, редитељ филма „Свети Георгије убива аждаху”, а поводом тврдњи двојице чланова Српске напредне странке (СНП) да тај филм фалсификује српску историју. У писаној изјави за „Политику”, Драгојевић је још додао:

„Поводом „Лепих села” имао сам сличне застрашујуће коментаре и нападе од клерофашистичких група грађана, експерата за „патриотизам” и „праве српске вредности”. Сматрао сам то и тада, па и сада, као велики комплимент филму”, закључује редитељ.

Двојица „напредњака” које Драгојевић спомиње су председник Одбора за културу СНС Братислав Петковић и његов заменик Радослав Павловић. Они су прекјуче оптужили претходну и садашњу владу да су финансирањем филма „Свети Георгије убива аждаху”, за који је сценарио написао Душан Ковачевић, подржале фалсификовање историјских чињеница и угрозиле историју нашег народа.

Драмски писац Радослав Павловић, познат и као аутор „Шовинистичке фарсе” и сценариста ТВ серије „Мој рођак са села”, остао је јуче при тврдњи да филм „Свети Георгије убива аждаху” представља историјски фалсификат. Као пример фалсификата он наводи то што се у филму приказује да се „на Церу водила битка у рововима у којој су учествовали и инвалиди”.

– На Церу није ископан ниједан ров и не постоји ниједан писани траг о наредби Врховне команде да су мобилисани инвалиди. Према натпису да је филм снимљен према истинитим догађајима, јавност Србије треба да поверује да су наше прабабе биле лошег морала, а да су преварени мужеви пуцали у леђа инвалидима које је влада послала у прве редове на фронту – истиче Павловић у разговору за „Политику” и пита:

– Да ли је марта 2009. Србија изгубила битку на Церу, коју је добила, уз погибију 16.500 наших предака – каже Павловић, који то назива „фалсификовањем историје”.

На питање зашто није критиковао драму „Свети Георгије убива аждаху”, коју је Ковачевић написао пре 27 година, а позоришна представа је премијерно изведена пре 22 године, Павловић истиче да не жели да говори о драми, већ о филму који почиње реченицом: „Према истинитом догађају”.

– Две владе Србије су са милион и 900 хиљада евра подржале филм, назвале га националним пројектом, а у њему се износе неистине. Влада не сме да финансира дело које је фалсификат историје. Машта може све, али нека уметници скупе приватна средства и снимају своја виђења историје. Може да се сними филм о Хитлеру који је маја 1945. истерао Русе из Берлина или да су Јасеновац ослободиле усташе и протерале партизане – закључује Павловић и наглашава да „СНС не тражи забрану филма – већ одговор владе”, као и да није реч о предизборној кампањи СНС-а.

Професор Ратко Божовић, међутим, каже да „уметник има право да измашта и надогради историју”.

– То је уметничка имагинација. Уколико је не би било, уметност би се свела на фактицизам. Када би се дело обликовало према историји, оно би било неаутономно. Роман без фикције би био монографија, а не роман – истиче Божовић и подсећа на теорију одраза у којој је подједнако проблематично када се уметничка визија слаже са чињеницама, односно када се не слаже.

– Душан Ковачевић је значајан српски уметник, патриота и познавалац менталитета – истиче Божовић и додаје да је реч о популистичким идејама „да се све оспорава”. Божовић сматра да осуде филма представљају „археологију у мишљењу” и да би студенти са сличним коментарима „код њега пали на испиту”.

И. Аранђеловић