Неизвесност другог изборног круга

Скопље – До председничких и локалних избора у Македонији остало је још неколико дана па кандидати и њихове базе испаљују кључне адуте у придобијању гласача. Владајући вмровци су већ одржали митинг у престоници и убеђени су да им планове неће пореметити завршни митинг опозиције, тим пре што им наруку иду сва испитивања јавног мњења, у којима њихов кандидат убедљиво води.

Овде се нико посебно не осврће на процену агенције „Рејтинг” да ће излазност бирача бити мања у односу на сва претходна парламентарна изјашњавања те да је неизвесно да ли ће се у другом изборном кругу, који је већ известан, одазвати 720.000 гласача неопходних да се задовољи цензус који износи 40 процената од броја уписаних бирача.

У телевизијским дебатама, политички аналитичари предвиђају да ће рејтинг председничких кандидата који се домогну другог круга бити пресудан за испуњење цензуса. Независни политички аналитичар Сашо Ордановски чак предвиђа нове изборе или варијанту владајуће коалиције да председник буде изабран у парламенту. Његово мишљење деле универзитетски професор Мирјана Малеска и комуниколог Климе Бабунски, истичући да таква варијанта одговара актуелној власти која има скупштинску већину па дакле и могућност да изгласа промену устава како би реализовала стару идеју да се шеф државе бира у парламенту.

Према досадашњим прогнозама до другог круга могу стићи кандидат вмроваца Ђорђе Иванов, адут опозиције Љубомир Фрчковски и евентуално „македонски Обама”, Имер Селмани, кандидат албанске Нове демократије. И без обзира ко Иванову буде против кандидат, тешко је да ће се у другом изборном кругу одазвати половина од 1. 792. 82 гласача, неопходних за испуњење законског цензуса од 40 процената.

Извесно је да ће у другом изборном кругу део Албанаца, окупљених око Демократске уније за интеграцију Алија Ахметија гласати за вмровског кандидата, наравно ако му такмац тада не буде Имер Селмани. Сигурно је, такође, да кандидат опозиције Фрчковски не може да рачуна на албанске гласове којима се замерио више пута а нарочито кад је као министар полиције пре десетак година силом угушио њихову побуну у Гостивару.

Понављање председничких избора никако не одговара актуелној власти јер би, у случају да до тога дође били поремећени прокламовани планови о решењу спора са Грчком око имена, који је услов свих услова за македонске евроатлантске аспирације.

Није пожељна ни резервна варијанта око промене устава и бирања председника у парламенту, пре свега јер би се та процедура одужила у недоглед, тим пре што ће опозиција такву намеру власти осујетити свим расположивим средствима.

А све дилеме биће познате у поноћ 22. марта када ће бити саопштени изборни резултати и имена кандидата који ће изборно надметање наставити у другом изборном кругу.