Пробе показале да амерички штит не би заштитио Европу

Према извештајима агенција
Вашингтон – Амерички противракетни штит у Европи не би био ефикасан, показали су резултати неколико испитивања, а према тестовима које је обавио Пентагон – ракете, исте оне које би биле постављене у Пољској, нису погодиле мете у пет од тринаест проба. Те ракете нису успеле да разликују мамце од правих ракета, саопштила је Канцеларија за одговорност владе, која контролише рад државних органа.

Противракетни систем који је администрација Џорџа Буша планирала да постави у Чешкој (радар) и Пољској (ракете) коштао би између девет и тринаест милијарди долара, а ипак би делови Европе остали незаштићени од напада из Ирана. Подсетимо, могући ракетни напади из Северне Кореје и Ирана били су званични разлог за идеју о штиту у Европи којој се Русија од почетка противи.

Амерички председник Барак Обама најавио је да би могао да одустане од штита ако се покаже да он није ефикасан, а последња испитивања иду у прилог таквој тези. Уз то, једна независна техничка анализа показала је да би Техеран и Пјонгјанг могли да заварају штит, који би био део америчког система одбране, коришћењем неких једноставних противмера као што су на пример балони.

Ипак, портпарол Агенције за ракетну одбрану САД саопштио је да то није тачно и да су тестови који је обавио Пентагон „оперативно најреалнији”.

На другој страни, физичар Ричард Гарвин, који је учествовао у стварању хидрогенске бомбе и недавно био у комисији за процену претње од балистичких пројектила, каже да противракетни штит „не вреди постављати, јер ће бити бескористан”.

Ако права мета овог система није Русија, као што Москва сумња, ускоро би могло да дође до правог отопљења између две силе. У понедељак је једна комисија Конгреса, у којој су били представници обе америчке странке, објавила извештај у којем је председника Обаму позвала да одустане од подршке уласку Грузије и Украјине у НАТО и да њихово чланство замени „специјалним односом” са Северноатлантским пактом. Иако сматрају да се Русији не сме дозволити да учврсти своју сферу утицаја на постсовјетском простору, конгресмени наводе да треба поново сагледати размештање противракетне одбране у Пољској и Чешкој и да са Москвом треба заједно радити на отклањању претње од иранских или других пројектила.

У међувремену, владе Чешке Републике привремено је из процеса ратификације повукла споразуме о инсталирању америчког радара, плашећи се да неће имати већину у доњем дому парламента.

„Ово не значи да одустајемо од ратификације, а предлог споразума можемо поново упутити на гласање било када”, изјавио је премијер Мирек Тополанек, објаснивши да би парламент могао да се изјасни после самита НАТО-а који ће протећи у знаку обележавања 60. годишњице овог војног савеза. Самит се одржава 3. и 4. априла у Стразбуру и Келу, градовима које дели Рајна и француско-немачка граница, а након тога Барак Обама долази у Праг на састанак са челницима ЕУ.

В. Р.