ЕУ дигла руке од „Набука”

Пројекат изградње гасовода „Набуко”, који Европу треба да повеже са каспијском регијом заобилазећи територију Русије, искључен је са листе приоритета Европске уније, пренели су јуче италијански медији.

Извор из Савета Европе потврдио је да је оваква одлука донета пошто су узета у обзир страховања приватних инвеститора, који очекују тешкоће у реализацији пројекта због конфликта у Грузији, гасне кризе и конкуренције руског „Јужног тока”.

Шта оваква одлука ЕУ значи за Србију која је укључена у пројекат градње „Јужног тока” и поред многобројних заговорника да је за нашу земљу боље да се прикључи конкурентном гасоводу „Набуко” како не би била зависна од руског гаса? Да ли због овакве одлуке ЕУ Србија треба да страхује, јер би „Гаспром” сада цев лако могао да преусмери ка Румунији, која је рачунала на „Набуко” и тиме уместо магистралног добије само крак гасовода „Јужни ток”?

– Оваква одлука ЕУ била је очекивана – каже за „Политику” Војислав Вулетић, секретар Удружења за гас Србије. – Обезбеђивање гаса из Ирана, којим је „Набуко” требало да се снабдева,често је било под знаком питања због односа САД који заговора градњу „Набука” и Ирана одакле је плави енергент требало да се повлачи. Оваква одлука ЕУ је вероватније донета због тих затегнутих односа него зато што је реч о страховању приватних инвеститора које је требало укључити у овај велики пројекат, како то званичници тврде. Градња „Набука” доведена је у питање оног часа када је „Гаспром” почео с радом на једном од највећих гасних поља у Ирану „Јужни Парс”, које је потенцијално извориште гаса за нови европски гасовод.

Процењује се да би с овог гасног поља до 2014. године дневно могло да се повуче око 750 милион кубика гаса. Вулетић тврди да Србија не треба да страхује да ће се „Гаспром” због овакве одлуке ЕУ предомислити и уместо преко Србије гасовод градити преко Румуније. Извесно је да је Румунија знатно већи потрошач гаса од Србије (троши више од 18 милијарди кубика гаса годишње, а Србија 2,2) и да би са те стране руском гасном гиганту било исплативије да цеви из Бугарске усмери на Румунији и Мађарску, али је градња преко Карпата врло захтевна и скупа, појашњава наш саговорник.

– Осим тога, према свим досадашњим плановима, Русија као свог партнера у овом послу види Србију, а не Румунију – изричит је Вулетић. – Неопходно је да „Србијагас” с „Гаспромом” што пре потпише споразум о оснивању заједничког предузећа за градњу „Јужног тока” и тако у корак прати и све друге земље које су укључене у овај велики посао.

Не треба пренебрегнути чињеницу да је „Јужни ток” за разлику од „Набука” имао веће шанседа се реализује, захваљујући, пре свега, утврђеним резервама гаса, закључује он.

Упућени у гасне прилике кажу и да је сигурно један од разлога за одлагање градње„Набука” и чињеница да нема сагласности свих чланица ЕУ о улагању у овај пројекат.

Немачка је саопштила да не сматра за потребно да троши новац пореских обвезника за учешће у „Набуку”, који би смањио зависност Европе од руског гаса. Италија и Француска су такође изразиле сумњу у неопходност овог пројекта.

Упућени у гасне прилике у Србији кажу да би, у најгорем случају, уколико би „Гаспром” одлучио да промени маршруту „Јужног тока” и уместо преко Бугарске, Србије и Мађарске цеви усмери на Румунију, наша земља и у том случају добила гас из овог правца. Само што то не би био магистрални, већ само крак гасовода. То пре свега подразумева много мањи капацитет гасовода, али и мање гаса за Републику Српску и БиХ, до којих би требало да стигне.

Уколико би „Јужни ток” ишао преко Румуније, цеви би у том случају биле положене преко Војводине, па даље ка Мађарској.

Куда ће на крају „Јужни ток” заиста проћи показаће студија изводљивости. До тада само може да се спекулише, тврде домаћи аналитичари. Чињеница је да када се говори о „Јужном току” да је реч о европском пројекту и да је Србија само једна од транзитних земаља, те да за „Гаспром” цео овај посао има смисла само уколико дође до најбогатијих и највећих потрошача гаса.

Јавно предузеће „Србијагас” би, како се сазнаје, најкасније почетком наредног месеца требало да потпише уговор о оснивању заједничког предузећа за градњу „Јужног тока”. Иако је овај посао до сада два пута одлаган, у „Гаспромекспорту” кажу да због обимне техничке документације коју треба прикупити Србија не касни за осталим земљама у реализацији овог посла.

Јасна Петровић