Акције по милости државе

Ако је судити по првим реакцијама на најављени модел поделе бесплатних акција јавних предузећа који предлаже Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, будући акционари с правом се могу сматрати дискриминисаним у односу на "колеге" које су то своје право искористили по садашњем слову закона.
Међу званичницима, који су ових дана коментарисали понуђени модел је и Милан Париводић, саветник премијера, који каже, да не види зашто би се акције уопште бесплатно делиле било коме. Он пита и "да ли цела та гимнастика има сврхе ако свако добије акције у противвредности једне ципеле", јер када се све прерачуна, будући акционари не могу добити више у просеку од по седам евра, истакао је Париводић, гостујући у Пословном клубу "Политике".

Истовремено поједини економисти оцењују да би акционари могли добити у просеку по 1.000 евра. Мало или много?

Ако се зна да су по ранијим законима право на бесплатне акције имали само запослени, а сада сви пунолетни грађани, четворочлана породица би ипак могла да амортизује извесне недостатке те идеје.

Оно што у овом часу, међутим, прави проблем односи се на рачунице у којима се барата номиналним или књиговодственим вредностима акција, јер тржишна вредност фирми није позната. Управо зато власници будућих акција треба да буду стрпљиви, да не журе са продајом него да сачекају да емитенти изађу на берзу и да се формирају реалне вредности у односима понуде и тражње.

Досадашње искуство показује да су најбоље прошли управо они који нису журили са продајом. Некима се вишегодишње чекање у доброј мери исплатило, јер су постигли најреалнију цену.

Концепт Млађана Динкића о подели бесплатних акција несумњиво је изборно-политички маркетинг којим се промовише "милосрђе над грађанима", каже др Ђорђе Петровић, председник Скупштине будућих акционара НИС-а, која је и основана због заштите права садашњих и бивших запослених овог нафтног гиганта.

Петровић сматра да је предлог пласиран у тренутку наизглед повољног, а у суштини потенцијално нестабилног макроекономског амбијента, на шта указују и економисти, а са чим су се сложили представници ММФ-а. Привид динамичног привредног развоја Србије почива на продуктивности, неутемељеном расту плата, експанзији кредита и високом буџетском трошењу. Овим чињеницама се образлаже потреба државе да максимализује прилив новца по основу приватизације. Тиме на снази добија и мотив министра Динкића да предложи продају већинских 51 одсто уместо 37 одсто пакета акција НИС-а, али и да се укине право запосленима на поделу 15 одсто бесплатних акција.

За запослене у НИС-у министар предвиђа измену у односу на важеће прописе и то тако што садашњи и бивши запослени добијају бесплатне акције у потпуно истом износу као и други грађани Србије, уз стимулације у виду "повлашћеног" статуса при куповини додатних акција у вредности од око 5.000 евра.

– Суштина је у томе да се садашњим и бившим запосленима у НИС-у укида право на бесплатне акције по основу рада и доприноса развоју фирме и своди на право које имају искључиво као грађани ове земље. Дакле, радници свих јaвних предузећа се изједначавају с онима који никада нису радили, што је недопустиво – каже Петровић.

Овакав понуђени концепт говори управо о односу државе као послодавца који на безобзиран начин потцењује раднике, тврди Петровић.

Да би фарса била потпунија, каже наш саговорник, министар Динкић даје повлашћено право садашњим и бившим запосленима при куповини додатних акција, односно могућност "да радници могу из свог џепа да плате оно што им је у виду резултата рада држава одузела".

Циљ запослених, пензионера и представника синдиката свих јавних предузећа, који ових дана преговарају са ресорним министром, јесте да осим за себе остваре максимална права и за грађане који до сада нису добили акције. У том контексту је умесно питање "због чега у односу на садашње решење, по коме 15 одсто капитала припада радницима јавних предузећа и исто толико грађанима, министар то редукује на укупно 15 одсто акција за све".

Тиме се практично своди на половину вредности онога што се дели по основу приватизације великих фирми.

Једино сврсисходно решење јесте да се целокупан приватизациони приход од продаје, како НИС-а, тако и других великих фирми, усмери у корист грађана и да се такво решење угради и у најављени Закон о приватизацији НИС-а, закључује Петровић.

Вељко Жунић, председник Синдиката радника Рафинерије нафте Панчево каже " у тренутку када се деле акције непознате вредности све изгледа као да нисте добили ништа". Он пита и који су разлози да министар при крају приватизације мења одлуку о моделу поделе бесплатних акција радницима и грађанима. Управо због тога синдикати ће учинити све да њихов предлог закона, који је већ годину дана у Скупштини, коначно уђе у процедуру, јер са оваквим моделом какав нуди министар Динкић сви губе.

Вредност НИС-а процењена је на око три милијарде долара. Испада да би сваки запослени укупно добио од 200 до 250 евра, што није ни један одсто од продајне вредности компаније.