Akcije po milosti države

Ako je suditi po prvim reakcijama na najavljeni model podele besplatnih akcija javnih preduzeća koji predlaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, budući akcionari s pravom se mogu smatrati diskriminisanim u odnosu na "kolege" koje su to svoje pravo iskoristili po sadašnjem slovu zakona.
Među zvaničnicima, koji su ovih dana komentarisali ponuđeni model je i Milan Parivodić, savetnik premijera, koji kaže, da ne vidi zašto bi se akcije uopšte besplatno delile bilo kome. On pita i "da li cela ta gimnastika ima svrhe ako svako dobije akcije u protivvrednosti jedne cipele", jer kada se sve preračuna, budući akcionari ne mogu dobiti više u proseku od po sedam evra, istakao je Parivodić, gostujući u Poslovnom klubu "Politike".

Istovremeno pojedini ekonomisti ocenjuju da bi akcionari mogli dobiti u proseku po 1.000 evra. Malo ili mnogo?

Ako se zna da su po ranijim zakonima pravo na besplatne akcije imali samo zaposleni, a sada svi punoletni građani, četvoročlana porodica bi ipak mogla da amortizuje izvesne nedostatke te ideje.

Ono što u ovom času, međutim, pravi problem odnosi se na računice u kojima se barata nominalnim ili knjigovodstvenim vrednostima akcija, jer tržišna vrednost firmi nije poznata. Upravo zato vlasnici budućih akcija treba da budu strpljivi, da ne žure sa prodajom nego da sačekaju da emitenti izađu na berzu i da se formiraju realne vrednosti u odnosima ponude i tražnje.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da su najbolje prošli upravo oni koji nisu žurili sa prodajom. Nekima se višegodišnje čekanje u dobroj meri isplatilo, jer su postigli najrealniju cenu.

Koncept Mlađana Dinkića o podeli besplatnih akcija nesumnjivo je izborno-politički marketing kojim se promoviše "milosrđe nad građanima", kaže dr Đorđe Petrović, predsednik Skupštine budućih akcionara NIS-a, koja je i osnovana zbog zaštite prava sadašnjih i bivših zaposlenih ovog naftnog giganta.

Petrović smatra da je predlog plasiran u trenutku naizgled povoljnog, a u suštini potencijalno nestabilnog makroekonomskog ambijenta, na šta ukazuju i ekonomisti, a sa čim su se složili predstavnici MMF-a. Privid dinamičnog privrednog razvoja Srbije počiva na produktivnosti, neutemeljenom rastu plata, ekspanziji kredita i visokom budžetskom trošenju. Ovim činjenicama se obrazlaže potreba države da maksimalizuje priliv novca po osnovu privatizacije. Time na snazi dobija i motiv ministra Dinkića da predloži prodaju većinskih 51 odsto umesto 37 odsto paketa akcija NIS-a, ali i da se ukine pravo zaposlenima na podelu 15 odsto besplatnih akcija.

Za zaposlene u NIS-u ministar predviđa izmenu u odnosu na važeće propise i to tako što sadašnji i bivši zaposleni dobijaju besplatne akcije u potpuno istom iznosu kao i drugi građani Srbije, uz stimulacije u vidu "povlašćenog" statusa pri kupovini dodatnih akcija u vrednosti od oko 5.000 evra.

– Suština je u tome da se sadašnjim i bivšim zaposlenima u NIS-u ukida pravo na besplatne akcije po osnovu rada i doprinosa razvoju firme i svodi na pravo koje imaju isključivo kao građani ove zemlje. Dakle, radnici svih javnih preduzeća se izjednačavaju s onima koji nikada nisu radili, što je nedopustivo – kaže Petrović.

Ovakav ponuđeni koncept govori upravo o odnosu države kao poslodavca koji na bezobziran način potcenjuje radnike, tvrdi Petrović.

Da bi farsa bila potpunija, kaže naš sagovornik, ministar Dinkić daje povlašćeno pravo sadašnjim i bivšim zaposlenima pri kupovini dodatnih akcija, odnosno mogućnost "da radnici mogu iz svog džepa da plate ono što im je u vidu rezultata rada država oduzela".

Cilj zaposlenih, penzionera i predstavnika sindikata svih javnih preduzeća, koji ovih dana pregovaraju sa resornim ministrom, jeste da osim za sebe ostvare maksimalna prava i za građane koji do sada nisu dobili akcije. U tom kontekstu je umesno pitanje "zbog čega u odnosu na sadašnje rešenje, po kome 15 odsto kapitala pripada radnicima javnih preduzeća i isto toliko građanima, ministar to redukuje na ukupno 15 odsto akcija za sve".

Time se praktično svodi na polovinu vrednosti onoga što se deli po osnovu privatizacije velikih firmi.

Jedino svrsishodno rešenje jeste da se celokupan privatizacioni prihod od prodaje, kako NIS-a, tako i drugih velikih firmi, usmeri u korist građana i da se takvo rešenje ugradi i u najavljeni Zakon o privatizaciji NIS-a, zaključuje Petrović.

Veljko Žunić, predsednik Sindikata radnika Rafinerije nafte Pančevo kaže " u trenutku kada se dele akcije nepoznate vrednosti sve izgleda kao da niste dobili ništa". On pita i koji su razlozi da ministar pri kraju privatizacije menja odluku o modelu podele besplatnih akcija radnicima i građanima. Upravo zbog toga sindikati će učiniti sve da njihov predlog zakona, koji je već godinu dana u Skupštini, konačno uđe u proceduru, jer sa ovakvim modelom kakav nudi ministar Dinkić svi gube.

Vrednost NIS-a procenjena je na oko tri milijarde dolara. Ispada da bi svaki zaposleni ukupno dobio od 200 do 250 evra, što nije ni jedan odsto od prodajne vrednosti kompanije.