Јагма за забрањеном европском старудијом

Половњаци су поново на цени. Све тањи буџет приморао је грађане да мењају старо за ново, пребирају по ормарима и подрумима не би ли обновили гардеробу и покућство. Осим домаће старудије, Србија је и даље затрпана увозном половном робом. Без обзира на прописе који то забрањују и инспекције које негирају да проблем постоји, овај посао цвета.

По ценама нижим и до 50 одсто у унутрашњости Србије, али и у Београду, продају се бела техника и уређаји који су одслужили своје у домаћинствима Западне Европе. Да ли је, како кажу поједини трговци половњацима, европским земљама јефтиније да старудију продају тржиштима попут нашег него да је рециклирају? Чињеница је да та роба има купце, али је питање колико је безбедно набављати уређаје и белу технику који немају атест о безбедности и гаранцију.

Министарство за заштиту животне средине је још пре пет година забранило увоз електронског отпада намењеног даљој продаји. У минут до дванаест, јер смо већ тада били затрпани многобројним комадима техничке робе на чијој су продаји многе овдашње фирме деведесетих година прошлог века изградиле солидан бизнис.

У овом министарству истичу да је прича о увозу електронског отпада за њих завршена у тренутку када је усвојен закон, а да је даље на тржишној инспекцији и царини да контролишу промет.

– Да ли такве робе још има у продаји треба питати тржишну инспекцију или надлежне у царини. Ми дозволе не издајемо, а појединачни случајеви су могући. Нека роба можда илегално пролази на тржиште, али немамо механизам контроле да то проверимо – каже Зоран Тешић, начелник службе за опасан отпад у овом министарству.

Отпад се, објашњава наш саговорник, може увозити само као секундарна сировина за производњу, уколико га нема у довољној количини на домаћем тржишту.

– То не значи да се може увести половна веш-машина за резервне делове, јер се и то сматра даљом продајом. Производња подразумева промену облика, рецимо, можемо да увеземо старо гвожђе за железару – истиче Тешић.

Није тајна да развијене земље покушавају да се реше отпада, дистрибуирају га у мање развијене земље, јер им се то више исплати него да половну техничку робу рециклирају.

Они који допремају половне техничке апарате углавном нису посебно технички образовани, а међу њима је највише препродаваца који на Западу купују одбачене, амортизоване машине. Када контингент стигне у Србију, купци на велико селектују робу, а познаваоци тврде да је трећина у старту отпад, јер се не може искористити нити поправити. Оно што преостане, на први поглед исправно, иде на даљу продају, али углавном без икакве гаранције. Од те гомиле, у наредним месецима настаје нови отпад, јер нико не жели да плаћа оправку кад може поново да купи други, исправан половњак.

У београдској тржишној инспекцији, међутим, тврде да у престоници одавно нису имали случај продаје увозне половне беле технике, али исто не могу да потврде и за унутрашњост где оваквих примера, ипак, има.

– Нисмо имали дојаве грађана. Увоз половне беле технике је забрањен и у Београду нема продаваца ове робе. Они не могу ни да се оглашавају, јер у ланцу продаје солидарну одговорност за овакав преступ сносе и продавци, као и оглашивачи – каже Раденко Ћетковић, начелник тржишне инспекције Београд.

По његовим речима, нису „ухваћени” ни продавци који су купце ове половне робе проналазили убацивањем флајера у сандучиће. Продавцу половне беле технике, у случају да га инспекција ухвати у продаји или оглашавању, уз заплену робе, следује казна од 50.000 до 500.000 динара.

– Оваква роба не подлеже гарантном листу и нема атесте о безбедности, због чега су њен увоз и промет забрањен – додаје Ћетковић.

Продаваца коришћене техничке робе из иностранства, уверили смо се, ипак има. Готово сви велики оглашивачи на својим сајтовима имају ову категорију робе, углавном у рубрици „бела техника”. Продавци остављају мобилне телефоне, „крију” се у гаражама, а робу углавном достављају на купчеву адресу. Све је више примера да дају чак и гаранцију на годину дана и обезбеђују сервис половњака.

Један од њих за наш лист каже да је можда проблематична роба која се увози из Турске и Бугарске, док она са којом и он тргује – из Немачке и Аустрије – не може ни поредити по квалитету.

– Добијам робу једном недељно. Ја плаћам и до 700 евра по комбију да бих ушао у земљу. Забрана је било, али кратко, јер је ово роба које има све више на нашем тржишту – каже овај продавац који на лагеру има готово све врсте уређаја и пун магацин.

Он се не слаже да је то роба за сиротињу, јер све је, додаје, више купаца с дубљим џепом који добар уређај плаћају и пет пута јефтиније, а понекада добију готово исти квалитет.

– И нова роба је половна чим је унесете у кућу. Неки од наших производа су коришћени врло мало, јер је на Западу пре ове кризе техничка роба мењана често. Код нас, на пример, имате веш-машине старе и по три деценије – каже наш саговорник.

Купци би, по мишљењу тржишне инспекције, требало да знају да половна роба која нема потребне атесте није безбедна за употребу и да је ризик њена куповина, без обзира на то колико је повољнија цена у односу на нову. Доношење прописа о забрани увоза половњака, уз образложење да се сматра опасним отпадом, на кратко је ову робу ставило на црну листу и међу потрошачима. Та забрана је поделила јавност. И док су се неки залагали за одбрану државе од европског смећа, други су тврдили да држава злоупотребљава екологију да заштити увознички лоби.

Увоз коришћене технике за личне потребе је дозвољен, наравно у разумним количинама. Још једна од варијанти за неометани улаз такве робе у нашу земљу јесте повезивање са гастарбајтерима који приликом селидбе из иностранства добијају дозволу за пребацивање свог покућства. Тако коришћени апарати, одбачени у Немачкој, Аустрији, Италији… од својих првих власника завршавају у подрумима, хангарима и кућним, нелегалним радњама каквих има готово у свим већим градовима Србије.

Јелица Антељ - Ивана Албуновић

--------------------------------------------------------

Оштећени заменили старе апарате

Куповина веш-машина, шпорета и фрижидера оштећених у транспорту постаје хит и међу Београђанима. Попут компанија на Западу које углавном викендом организују распродаје нових, али оштећених апарата, и домаћи трговци техником крећу истим стопама. Неки од њих баве се искључиво продајом таквих апарата, јер је интересовање купаца сваке године све веће.

Ова роба, углавном незнатно оштећена, јевтинија је и за 30 до 60 одсто у односу на исте артикле без „грешке”, а постоје и фирме које се баве увозом овакве беле технике директно из фабрика у Италији, Француској и Шпанији. Како сазнајемо од трговаца, страним компанијама се не исплати да овакву робу складиште или дорађују тако да је распродају по много нижим ценама заинтересованим трговинама у различитим деловима света.