Влада припрема већи терет за богате

Плате и пензије неће бити смањиване, сиромашни ће бити заштићени, а терет кризе, односно већи трошкови биће пребачени на богатије.

Ово је, како је јуче након излагања на седмом округлом столу лондонског „Економист интелиџенс јунита” са Владом Србије новинарима објаснио премијер Мирко Цветковић, само део пакета мера које је Влада Србије ставила на папир, које још разматра и о којима разговара са ММФ-ом .

Разговори са ММФ-ом, који би требало да се заврше крајем следеће недеље, по речима Цветковића, у протекла три дана вођени су у добром духу са циљем да резултирају стендбај аранжманом и договором о изменама буџета, чије усвајање премијер очекује крајем маја – почетком јуна.

Проблем буџетског дефицита,који је сада око 1,5 одсто бруто домаћег производа, односно 1,8 одсто, ако се рачуна консолидована јавна потрошња, и мањи прилив прихода од планиранихкоји се засада амортизује увођењем месечних квота за потрошњу, по мишљењу премијера требало би решавати комбиновано – повећањем дефицита (на око три одсто)и смањењем јавне потрошње.

Владин и ММФ-ов тим се слажу да ће приходи у буџету бити мањи од планираних, али су, признао је Цветковић, ММФ-ове процене нешто конзервативније и рачунају на већи пад прихода него ми.

Што се тиче мера за смањење расхода и покриће дефицита, по речима Цветковића, на папиру је и „тренутно се разматра 10–15 различитих варијанти, од којих су неке тешке, али биће усвојене најповољније и за државу и за буџетске кориснике, уважавајући принципе јединства, солидарности и континуитета”. И то, како је нагласио, уз штедњу на свим нивоима, укључујући и јавна предузећа и локалну самоуправу.

За покриће буџетског дефицита и отплату кредитних рата које доспевају ове године, Србија ће морати да обезбеди 1,2–1,5 милијарди евра, предочио је премијер учесницима округлог стола.

Регионалног директора „Економиста” за централну и источну Европу Лазу Кекићаинтересовало је да ли премијер осећа промену у ставовима ММФ-а у новим околностима и да ли сматра да је реално да у овим рестриктивним условима Србија добије финансијску подршку ЕУ.Кад је реч о ММФ-у,по Цветковићу, преурањенојена основудва-три дана преговора говорити о промени односа, али очекује да ће„овога пута бити мање ригидни него раније”. Што се тиче буџетске подршке ЕУ, објаснио је да Србија рачуна да се, како је најављено, 100 до 120 милиона евра гарантованих из ИПА фондова буџетираних за конкретне пројекте конвертује у буџетску подршку и да биоко 400 милиона евра, а можда и коју стотину милиона евра више зајмова могла да добије најраније у децембру. Док траје процедура за одобравање тог кредита, проблем ће се премошћавати комерцијалним зајмовима и то покрити кад стигне новац ЕУ. У затварању буџетског гепа, премијеррачуна и на нешто страних директних инвестиција.

----------------------------------------------------------

И ЕПС добија конкуренцију

После тендера за стратешке партнере који би изградили обреновачки ТЕНТ и „Колубару Б” и постали већински власници два нова објекта укупног капацитета 1.400 мегавата, у наредних неколико дана расписаћемо и тендер за изградњу гасне електране у Новом Саду. Прва фаза „Банатског Двора” биће завршена до наредне грејне сезоне, а ово складиште биће заједничко улагање са „Гаспромом”.

Овим информацијама премијер Цветковић је, како је рекао, покушао да разувери оне који мисле да је приватизација у енергетском сектору у застоју, објаснивши да се структурне реформе у српској електропривреди спроводе у две фазе: у првој се уводе независни произвођачи електричне енергије који ће конкурисати постојећем државном предузећу и натерати га да буде ефикасније. Уједно био је то и одговор Мајклу Кирјакидису из Алапис групе на питање о могућностима сарадње приватног и јавног сектора.

В. Јеличић