Порез на високе плате и већи ПДВ

Постоји идеја о увођењу привременог солидарног пореза, према којој би богатије становништво плаћало већи порез, да би они који остану без посла могли да покрију трошкове, изјавила је јуче новинарима министарка финансија Диана Драгутиновић.

Она тврди да није реч о порезу на луксуз или имовину, већ о порезу на лична примања „оних људи за које држава утврди да су по неком критеријуму богати”. Према њеним речима, реформа пореза на доходак значи да се у потпуности мора одустати од идеје о „синтетичком опорезивању грађана”. „Наша идеја је да закон учинимо једноставнијим и да уведемо двосистемски порез – најмање две пореске стопе за две врсте грађана”, рекла је министарка.

Драгутиновићева је указала да су све различите идеје које се разматрају у фази тестирања, како би се видело какве ће ефекте да произведу.

У влади је „Политици” речено да је то једна од петнаестак мера за превазилажење кризе, записаних у папиру о коме се у кабинету премијера Мирка Цветковића још разговара.

„Политици” је, међутим, у једном од министарстава потврђено да је Међународни монетарни фонд затражио од Владе Србије да уведе „солидарни порез” на зараде и пензије изнад 40.000-50.000 динара и тако прибављен новац употреби у буџету за помоћ грађанима који ће највише бити погођени последицама економске кризе. Мисија ММФ-а предложила је да та врста пореза буде временски ограничена само на период док траје економска криза.

У влади, међутим, постоје разлике у вези са тим предлогом.

Како се незванично може сазнати, потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић енергично се противи увођењу нових пореза и фискалних оптерећења и „солидарни порез” види као крајње „не дај боже” решење, односно меру владе само ако економска криза превише ескалира.

Динкић оцењује да још има довољно простора да влада штеди користећи такозване унутрашње резерве, јер сматра да је криза добар повод да се државна управа очисти и рационализује. Министар економије тврди да свако министарство претходно треба да још једном прочешља своје изворне приходе и утврди колико они могу да помогну у рационализацији трошкова.

Иначе, и повећање за три одсто пореза на додату вредност (ПДВ-а) као начина за допуну утањених буџетских прихода, стављено је на сто између српских и ММФ-ових преговарача, сазнаје „Политика”.

У влади Србије не поричу да се и о тој могућности у протекла три дана разговарало, али, како нам је објашњено само као о једној од могућности. У сваком случају, каже „Политикин” извор, таквој интервенцији можда би био склонији ММФ него влада, која сматра да пре повећања ПДВ-а треба искористити друге могућности за решавање буџетског дефицита. У влади сматрају да би повећање овог пореза имало краткотрајне ефекте, да би на неко време донело већи приход буџету, али да би врло брзо, због повећаних цена пала тражња, односно потрошња, а са тим и прилив од наплате ПДВ-а.

ПДВ се, иначе, нашао на листи мера за ублажавање буџетских проблема услед криза у још неколико земаља у окружењу. Мађарска се, на пример, одлучила на повећање, док се у БиХ предлаже смањење овог пореза и на основне животне намирнице.

В. Јеличић – М. Бркић