Банка хране обезбеђује намирнице за сиромашне

За две године постојања у Србији Удружење грађана Банка хране успело је да сакупи 42 тоне хране, организује 40 хуманитарних акција, обезбеди 70 донација у вредности већој од пет милиона динара и покрије потребе готово 6.000 корисника, каже за „Политику” Радмила Иветић, председница ове невладине организације.

– Између осталог, организовали смо прикупљање пишкота и „смокија” за народну кухињу у Параћину, а Имлек је дао као донацију млечне десерте и кремове за децу и омладину из дома „Јован Јовановић Змај” у београдском насељу Браћа Јерковић – каже Иветићева додајући да је у току акција „Десет банака за десет месеци”, у оквиру које банке уплаћују новац за оброке тридесет ученика у земунској школи „Сирогојно”.

Делатност Банке хране заснива се на донацији и подели – прикупљању пољопривредних, агроиндустријских и трговинских производа од донатора које потом складишти, сортира и прослеђује социјално угроженим категоријама становништва посредством хуманитарних организација и социјалних установа које такође помажу сиромашнима. Донатори се, како кажу у овом удружењу, одазивају, јављају се и фирме које су вољне да штампају промотивни материјал, али је тешко обезбедити финансијска средства за самофункционисање ове установе.

– У сарадњи са РТВ Б92 покренули смо акцију обезбеђивања средстава за нормалан рад банке. Желимо да запослимо људе, јер углавном радимо с волонтерима, а то није трајно решење. Циљ нам је и да оспособимо складиште за чување хране, а надам се да ћемо до краја марта успети да покријемо цео буџет за ову годину – објашњава наша саговорница.

Београдску Банку хране подржала је и Европска федерација банака хране (ФЕБА), а њени донатори су прехрамбена велепродаја и малопродаја, кетеринг, ресторани и хотели, појединци, као и предузећа из непрехрамбеног сектора. Спонзори Банке хране су предузећа, банке, невладине и владине организације, спортски клубови...

Храна до корисника, од којих највећи број чине деца, старе и особе са инвалидитетом, избеглице и интерно расељена лица и ромске породице, стиже преко посредника, а то су социјалне установе, центри за социјални рад, Комесаријат за избеглице, Црвени крст Србије и народне кухиње. Важно је напоменути да Банка хране не прослеђује намирнице директно угроженима, већ то чини преко социјалних установа, као и да ова установа не прима новац за храну коју дистрибуира. Један од основних циљева ове организације јесте спречавање расипања хране, императив хигијене се строго поштује, а сва давања морају бити бесплатна.

Како пише на сајту ове организације, Банка хране је 27. фебруара од компаније Делта Макси обезбедила донацију основних животних намирница за десет социјално угрожених породица које су регистроване при Центру за социјални рад београдске општине Палилула. Истог дана уручена су и два пакета породицама у Крњачи, које се налазе у посебно тешкој материјалној ситуацији. Реч је о болесној самохраној мајци и једном самохраном оцу који брине о петоро деце.

Бранка Малиш

----------------------------------------

Сиромаштво у Србији

У Србији је 20 одсто становништва погођено сиромаштвом, говоре подаци организације Банка хране. Више од пола милиона грађана живи испод границе сиромаштва, а од тог броја само 150.000 прима социјалну помож (5.106,00динара за једночлано, односно 8.931 за трочлано домажинство), док 350.000 шуди због ограничености буџетских средстава помож прима повремено или не добија ништа. Око 450.000 деце је погођено сиромаштвом на неки начин, а 150.000 је директно угрожено, односно неухрањено је. Такође 9,5 одсто старијих од 65 година живи испод границе сиромаштва.