Социјалне продавнице: сиротињо, коме си тешка?

Тек што је вест о социјалним продавницама одјекнула у јавности, цела прича је већ почела да пада у воду. Реагујући на саопштење Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије, Министарство трговине је послало допис у коме се, на известан начин, ограђује од концепта поделе купаца.

Јер, један синдикат и једна трговачка кућа, како је рекао министар трговине Слободан Милосављевић, не могу да категоришу купце и издају им социјалне картице које ће им омогућавати повлашћену куповину.

– То је посао државних органа. Како ћете забранити било ком купцу да пазари ове јефтиније артикле? По ком критеријуму? – пита министар и додаје да „Јабука” може да отвора такозване СОС маркете, али за све купце.

– Сваки други трговац има такође право да то ради, јер нико нема монопол на сиромашне – каже Милосављевић и потврђује да је учествовао у разговорима са представницима „Јабуке”, али да није било речи да је то одобрен концепт, а посебно не да ће се држава одрећи ПДВ-а на основне животне намирнице.

Из Министарства трговине јуче је стигло реаговање у коме се истиче да Министарство у начелу подржава ову идеју, али да ће предузети кораке ка формирању стручног тима који ће се бавити овом проблематиком.

Поред нас, у њему би били и представници Министарства финансија, Министарства за рад и социјална питања, АСНС, СССС, Привредне коморе Србије, организације потрошача и трговце, наводи се у саопштењу Министарства трговине и додаје да би ова радна група требало да „проанализира идеју и могућности њене реализације”.

Први састанак је, истичу, планиран за почетак априла.

Министар Милосављевић је упоредо предложио оснивање малопродајних објеката типа „хард дисконта” где би сви трговци, ако желе, могли да понуде робу по најнижим ценама свим купцима.

– На тај начин би се у слабије опремљеним продавницама, са нижим нивоом услуге, продавао ограничени број артикала по нижим ценама, свим грађанима без обзира на социјални статус – каже Милосављевић.

„Политика”, међутим, незванично сазнаје да је пре неколико дана договорен датум и сат отварања прве „Јабукине” СОС радње у београдском Булевару краља Александра 532, а министру Милосављевићу је, наводно, понуђено да 25. марта у 10.30 часова „пресече врпцу”, што је он, сазнајемо, и прихватио.

„Јабука” је направила и план за отварање још четири овакве продавнице до краја априла у престоници. на новобеоградској пијаци у Блоку 44, у објекту од 250 квадрата на Дорћолу, у Миријеву код стадиона (350 квадрата) и у Орловском насељу на Звездари. У наредних месец и по дана свака општина имаће своју продавницу, најавила је јуче Ранка Савић на конференцији за новинаре, председник Асоцијације слободних и независних синдиката.

Коме је засметала идеја да најугроженијим категоријама становништва, баш као и у развијеним европским земљама, што пре буде омогућено лакше преживљавање? Хоће ли радна група можда понудити боље решење од већ направљеног концепта трговине „Јабука”? Или ће Србија коначно у рецесији добити преко потребан дисконтни ланац са ценама нижим од најнижих.

Милосављевић каже да таква радња може да буде отворена, али ни синдикат ни трговци не могу да одлучују о томе ко је социјално подобан купац.

Проблем је изгледа настао пошто је на јучерашњој конференцији за новинаре АСНС, како преноси агенција Танјуг, речено да министар Милосављевић Влади Србије треба данас да поднесе „предлог уредбе о отварању ових продавница који укључује и одрицање државе од једног дела или целокупног ПДВ-а на десет основних животних намирница”.

У Министарству трговине су јуче демантовали такву могућност.

Како „Политика” сазнаје, цене у такозваним СОС маркетима већ су обрачунате са ПДВ-ом и без дела трговинске марже и произвођачке зараде. Почетна идеја да се држава одрекне пореза још раније је одбачена због финасијске кризе. Ове продавнице свакако ће, сазнајемо, бити отворене, а сиромашнији грађани ће у њима набављати намирнице по ценама нижим за око 20 одсто – у поређењу са дисконтима и хипермаркетима – и имати прилику да купују и на одложено до 30 дана.

Према сазнањима нашег листа, векна хлеба биће око 25 динара, литар млека 35, а флаша уља око 92 динара. Купци ће пиринач набављати за 64 динара, док ће јогурт у чаши моћи да пазаре за око 11 динара. У понуди ће бити око 300 намирница различитих робних група, а по нижим ценама продаваће се и месо, кондитори у ринфузи. Килограм кекса стајаће 152 динара, а јефтинији ће бити и зелениш – црни лук 14, а кромпир 16 динара по килограму.

Да би се спречиле малверзације, потрошачи ће неке од основних намирница куповати у ограниченим количинама. Рецимо, највише по три литра млека или зејтина.