Два пса и две мачке могу у стан

Одлуком о држању домаћих животиња на територији Београда дозвољено је имати псе, мачке и голубове у становима и двориштима, а пчеле у двориштима породичних стамбених зграда.

На територији општина Врачар, Савски венац и Стари град није дозвољено држати копитаре, папкаре, пернату живину и куниће. Али много је оних који не поштују ова правила па у својим домовима живе са забрањеним, или чак крволочним животињама.

Рецимо, пас врсте питбул теријер не сме се држати ни шетати престоницом. А за прекршиоце ових прописа следи новчана казна од 10.000 до 1.000.000 динара.

Љубитељи одредбом забрањених врста служе се свакојаким преварама како не би платили казну. Готово да нема видљиве разлике између питбула и америчког стафорда. Питбула купе за свега 50 евра, а пријаве да имају америчког стафорда јер је питомијег карактера и дозвољено га је држати у стану. Прођу некажњено, а шетају животињу намењену борбама и лову. Његов угриз износи 2.000 килограма по центиметру квадратном, док вучјак има угриз од 380 килограма, пума 180, хијена око 2.500, а човек свега 100 килограма.

У стану је дозвољено држати два пса и две мачке, а за оне који не поштују ово правило казна је од 500 до 5.000 динара. Искуства говоре да никада нико није био платио више од 1.500 динара.  

Колико год да су санкције благе или ригорозне, многи их не поштују. Чести су случајеви насртаја на пролазнике попут примера када је куче, због тога што га је власник изводио без корпе, два пута напало и нанело повреде људима. Озлеђени нису реаговали, а газда се није опаметио. Животиња је затим напала суседа који је излазио из лифта. Куче је скочило на њега и угризло га за подлактицу. Озлеђени је морао да прође разне болничке прегледе и прими вакцину против тетануса. Срећа да је пас вакцинисан против беснила, иначе би нападнути Драгомир Филиповић морао да плати око 30.000 динара за лек. Он каже да ће судским путем тражити накнаду штете, а власник пса ће због кршења одредби морати да плати од 500 до највише 5.000 динара, што је, понављамо, реткост. Филиповић и многи слични њему сматрају да су казне благе па не могу опаметити прекршиоце.

– Пас који ме је озледио то није урадио први пут. Да је неко реаговао на почетку и да је власник животиње тада кажњен, ја бих био безбедан. Питам се само шта би се десило да је уместо мене из лифта излазило дете. Новчане казне су смешне, власницима животиња се „исплати” да слободно шетају љубимце – каже Филиповић.

Суграђани не поштују правила о држању животиња због тога што или не знају да постоје, или их схватају сувише лично па жучно бране права својих љубимаца. Сматрају да малтретирају свог пса стављајући му корпу. Већина тврди да су прописи смејурија, љуте се и говоре да њихово куче никоме не би наудило.

Да ли су мере прописане одлуком о држању животиња оправдане, знаће се када буде усвојен закон о добробити животиња. Он ће јединицама локалне самоуправе и власницима животиња дати нова овлашћења, а до тада су на снази одлуке прописане још пре 15 година.