Најстарија Војна болница у Европи

Нови Сад, Петроварадин – Најстарија Војна болница у Европи, смештена у Петроварадину, пре неколико дана прославила је 221. годишњицу постојања и континуираног рада. Највремешнија дама међу свим европским војним болницама основана је тек неколико година после древне Бечке војне болнице, која одавно не ради.
Историјат Војне болнице тесно је у вези са историјатом Петроварадинске тврђаве и Подграђа. Када је на Дунаву изграђена моћна Петроварадинска тврђава (1692–1780), својеврсни "дунавски Гибралтар", она постаје седиште великог гарнизона са озбиљним проблемом здравственог збрињавања војника.

Иницијатива за оснивање болнице у Петроварадину је потекла од цара Јосифа Другог: обилазећи тврђаву и надгледајући припреме за одбрану од Турака 1786. године, цар је наредио да се фрањевачки самостан и црква адаптирају и претворе у болницу за лечење рањеника. Купола цркве је срушена, спојена са самостаном, уклоњене су ознаке и уређене болесничке собе. Оправданост оснивања болнице касније се потврдила: у време Аустро-турског рата 1788–1791. била је пуна рањеника, па су се за смештај болесника дограђивале бараке.

– И данас, у кругу болнице, поред лабораторије, стоји спомен-плоча са поетичним епитафом исписаним на латинском језику, посвећена инжињеријском пуковнику Михаелу фон Вамбергу, једном од првих градитеља Петроварадинске тврђаве. У 19. веку су дозидани још неки објекти, а у стручном погледу ова болница је важила за најсолиднију на овом подручју. Била је снабдевена у то време најсавременијим хируршким инструментаријумом, опремом за оживљавање, инструментима за обдукције и порођаје, имала је једног штапског и пет подлекара и надлекара – каже за наш лист пуковник др Братољуб Бркљача, садашњи управник Војне болнице на Петроварадину.

Приповедајући историјат петроварадинске Војне болнице, чије би богатство најразличитијим догађајима било довољно да се испише велика и озбиљна монографија, др Бркљача говори и о данашњој болници. Сазнајемо за новосадске болничке прилике готово невероватан податак: садашња Војна болница има у професионалном погледу, и са становишта опремљености, исте услове као покрајинска болница у Новом Саду. И док пацијенти у покрајинској болници за најједноставније и рутинске интервенције понекад чекају и неколико месеци, па и година, где се операције жучи сада заказују за 2010. годину, у Војној болници нема чекања, каже др Бркљача, пацијенти који дођу са већ урађеним, свежим анализама, могу бити на операционом столу већ – сутрадан!

После Првог светског рата и прикључења Војводине Краљевини Србији, болница је наставила рад у прилично тешким условима у тек ослобођеној земљи, без довољно хране, лекова и огрева, али је помоћ убрзо стигла од Санитета Војне команде, по наредби војводе Петра Бојовића. Нешто касније је урађено и прво веће реновирање болнице, а зграда на самом данашњем улазу претворена је 1930. године у Команду ваздухопловства па су болницу често називали "авијатичарском". Тих година, у кругу болнице саграђен је и православни храм Светог апостола Павла, где су се крштавали и венчавали официри и њихове породице.

У годинама Другог светског рата ту су се лечили углавном домобрани и грађани Петроварадина. Потом је Војна болница реновирана, а од 1984. носи назив ВМЦ Нови Сад.

– Деведесетих година у овој болници је збринуто више од хиљаду рањених на славонско-барањском ратишту, а потом, у време агресије НАТО-а и рушења Петроварадинског моста, претрпели смо знатну штету, али нас то није омело да даноноћно, под бомбама, понекад без воде и струје, извршавамо све задатке – каже др Братољуб Бркљача.

За високопрофесионалан и хуман вишедеценијски рад Војна болница је пре десетак година добила и највише црквено признање, Орден Светог Саве првог степена, 1998, а само годину дана касније и Октобарску награду града Новог Сада и високо војно признање – Орден за заслуге у области одбране и безбедности, првог степена.