Да ли се мора трпети?

Реакција на порођајни бол се не може предвидети нити се може измерити граница издржљивости. Доживљај бола се толико разликује, да се неке жене хвала да га такорећи нису ни осетиле, а друге га памте по великој патњи на граници издржљивости. Понекад су женама потребне и недеље, чак и месеци да би се опоравиле од тешког порођајног искуства. Већина лекара, а посебно анестезиолози, сматра да бол не треба трпети ни кад је физиолошка јер исцрпљује и одузима психичку и физичку снагу, смањује концентрацију и сарадњу с лекаром која је најпотребнија у тренуцима рађања.

Порођајни бол се може ублажити и временски скратити на различите начине, а готово сви су проверени и у нашој земљи, чак и рађање у води или убрзање порођаја на лопти за пилатес. Према неким истраживањима порођај у топлој води је веома пријатан и за упола смањује јачину бола. Међутим, овај начин рађања је крајње непрактичан, поред осталог јер је медицинском особљу уместо радне униформе потребан –купаћи костим! У сваком случају, ниједна од досадашњих традиционалних метода није породиљу у потпуности лишила патње, али последњих година и у нашој земљи постоји могућност безболног порођаја уз помоћ епидуралне анестезије.

Кад је „епидурал” неопходан

Већина сматра да је „природни” порођај најздравији, и овакав начин рађања је и данас највише распрострањен. Међутим, постоје медицинске индикације за примену анестезије, као што су неке болести специфичне за трудноћу, обољења срца, дисајних органа и друге. Нарочито је корисна код трудница с болним и неуједначеним контракцијама, јер смањењем патње и трудови постају правилнији.

Да ли се, после толико година примене безболног порођаја, може рећи да је ова метода безбедна за мајку и дете, и да ли су наши лекари стекли потребну рутину у њеној примени?

(/slika2)– Сваке године на Клиници за гинекологију и акушерство „Народни фронт” породи се око 8.000 жена, од којих 2.000 уз помоћ епидуралне анестезије. За њу се опредељују страхујући од бола. За безболни порођај жене се одлучују и зато што се од уласка у салу до завршетка порођаја осећају сигурно, будући да су под непрекидним надзором два лекара, анестезиолога и акушера – каже Невенка Вујиновић, анестезиолог у овој установи.

Епидурална анестезија, објашњава наша саговорница, даје се убризгавањем анестетика у делу канала где нема кичмене мождине. Кроз њега пролазе нервна влакна-преносиоци нервних импулса који из материце и роднице иду усходно ка мозгу, где се препознају као бол.

Анестетик делује веома брзо, већ за три до пет минута. Породиља не осећа контракције ни болове, већ само неодређени притисак у доњем делу стомака и напоне. После рађања детета анестезија се одржава још два сата да би се избегао бол при акушерским интервенцијама, као што је ушивање ситних расцепа, и да би се обавио преглед материце.

Као и свака медицинска метода, и ова има и својих добрих страна и недостатака. Веома је ефикасна, не шкоди беби и потпуно отклања бол. Када је жена лишена бола, сарадња са лекаром је много успешнија, мишићи су опуштенији. Друга велика предност je што скраћује време порођаја на неколико сати, дете се мање задржава у порођајном каналу и рађа се у бољој кондицији.

Контраиндикације су изузетно ретке. Обично је реч о трудницама које су алергичне на локални анестетик или су током вађења зуба, рецимо, имале анафилактички шок. Епидурал се не примењује ни код жена које имају било које хематолошко обољење, а не даје се ни женама које су имале повреде или операцију кичме.

Могуће компликације

Постоје, наравно, као и код сваке медицинске интервенције одређене компликације, али оне нису драматичне. Анестетик може нагло да снизи притисак, а тиме да изазове мучнину и вртоглавицу. Ови симптоми брзо пролазе после примене лекова.

(/slika3)Догађа се понекад и да успори порођај и ослаби напоне толико да жена не осећа стезање материце и не сарађује. Да би се порођај на време и успешно завршио примењују се одређене акушерске мере. Најчешће је довољна терапија окситоцином, леком који појачава напоне. Само ретко, код једног одсто жена, порођај се завршава употребом вакуума или форцепса.

– На нашој клиници сваку трудницу после прегледа у анестезиолошкој амбуланти обавестимо да ли сме да прими ову анестезију, као и о могућим компликацијама. Оне су ретке (код око три одсто жена), а углавном су то немогућност постављања катетера у епидурални простор, пад артеријског притиска и главобоља. Понекад су могућа краткотрајна оштећења нерава, али се она успешно лече. Иначе, ову анестезију раде искусни анестезиолози и зато су поменуте компликације изузетно ретке – наводи др Вујиновић.

Многе жене које желе епидуралну анестезију не могу да је добију, јер она, као и свака друга, захтева стално присуство анестезиолога, који ће жени током порођаја давати инфузију, контролисати рад срца и стално мерити притисак. У породилиштима са великим бројем порођаја и једним анестезиологом, на жалост, могуће је да само једна жена добије ову анестезију.

Вера Бошковић

---------------------------------------

Привилегија?!

Донедавно је постојала могућност да се бирају акушер и анестезиолог, али новим прописима Министарства здравља она је укинута. Ова мера је донета да би се избегле добро познате нерегуларности између пацијената и лекара. Међутим, истовремено је укинута и добра пракса која је омогућила да жене упознају докторе који ће им помагати у тако важном животном тренутку, и да с пуно поверења, психички спремније одлазе на порођај. У трагању за најсрећнијим решењем, породиљама ће вероватно бити дозвољено да за изабране лекаре – плате болници партиципацију. Надамо се, бар, да ће то омогућити да се број анестезиолога у нашим породилиштима повећа, а тиме и могућност да свака жена добије епидуралну анестезију ако јој у некој фази порођаја буде потребна.