Од поноса до сметње

Да ли је састанак вицепремијера Божидара Ђелића и председнице Савета за борбу против корупције Верице Бараћ, последњег радног дана ове недеље, почетак једног лепог пријатељства владе и овог антикорупцијског тела, или само куповина времена какву смо имали прилике да видимо за мандата ранијих влада, ускоро ће бити могуће бар наслутити. Наиме, почетак децембра могао би се сматрати пристојним роком да влада понуди Савету одговоре на два конкретна питања која се односе на продају "Це маркета" компанији "Делта".
Прво је питање да ли су тачни наводи из Меморандума до кога је дошао Савет, а из којег се да закључити да је куповина "Це маркета" договорена тајним споразумом бившег директора тог трговинског ланца (данас човека с потернице) Слободана Радуловића, Милана Бека и Мирослава Мишковића, до кога је, како се наводи, дошло уз посредовање људи из владе.

Друго, како је могуће да је "Делти" дозвољено да преузме "Це маркет" пре него што се Антимонополска комисија изјаснила о томе да ли том куповином "Делта" прелази проценат учешћа на српском тржишту од 40 одсто и тиме стиче монопол. Како је Верица Бараћ изјавила за "Политику", за две недеље би влада и Савет требало да изађу с конкретним предлозима којима би била побољшана ефикасност овог тела и напокон уређен његов однос са извршном влашћу.

Чланови Савета били су понос прве ДОС-ове владе док нису почели да траже да се моћ политичара, нарочито оних на власти, ограничи. Када су, само неколико месеци по оснивању, чланови Савета најпре предложили да се донесе нови закон о финансирању политичких партија, као и закон о спречавању сукоба интереса и закон о пореклу имовине, а потом почели и да инсистирају на томе, кратка идила са оснивачем је прекинута. А захтев да се Савету достави списак министара који су чланови управних одбора јавних предузећа (многи чланови владе седели су у више УО истовремено и примали апанаже), у Немањиној улици схваћен је као удар на владу.

Министри промотери

Последњи повод за сукоб владе и Савета била је оцена председнице овог антикорупцијског тела да компанија "Делта" има монополски положај те да је незаконито преузела "Це маркет".

А повод за тврдње да влада не штити Савет који је основала нађен је у чињеници да је вицепремијер Ђелић отворио шопинг мол "Делта сити" готово у исто време када је адвокат Мирослава Мишковића Горан Драганић, који је уједно и у правном тиму Демократске странке, поднео кривичну пријаву против Бараћеве због сумње да је злоупотребила службени положај и изношењем неистина и паушалних оцена без доказа нанела штету "Делти".

Претходно је и министар економије Млађан Динкић у селу Кључ код Мионице отворио фабрику за производњу природне минералне воде "Миона" коју је изградила "Делта", док је министар Предраг Бубало најавио и измену одлуке о оснивању Савета за брендирање Србије како би се на тај начин ипак омогућило потпредседници "Делте" Милки Форцан да буде на челу тог тела, пошто је претходно оцењено да је у сукобу интереса.

Ипак, као што данас поједини министри учествују у промоцији Мишковићеве империје, тако је својевремено министар културе прве постпетооктобарске владе Бранислав Лечић отишао у посету Телевизији "Пинк", чији је власник капитал такође стекао у Милошевићевом режиму. Лечић је то учинио у време трајања сукоба Жељка Митровића с чланом Савета Чедомиром Чупићем.

А након што је Савет за борбу против корупције у свом извештају у мају 2004. године изнео озбиљне примедбе о стечају и приватизацији "Сартида", месец дана касније цео државни врх се, на позив новог власника железаре, америчке компаније "Ју-ес стил", окупио у Смедереву на отварању нове високе пећи.

Све претходне владе после 5. октобра 2000. године највећи део извештаја, питања и  препорука Савета који је сама влада основала крајем 2001. године – игнорисале су. У горем случају – критиковале, јер Савет је временом, уместо саветодавног тела формираног да би влада пред међународном заједницом улепшала слику о себи, постао најжешћи критичар извршне власти.

Од свог оснивања, Савет је влади доставио извештаје о кршењу закона и могућој корупцији у "шећерној афери", приватизацији "Сартида", "Југоремедије", Ветеринарског завода у Земуну, "Мобтела", "Жупе", "Агросемена", "Нисала", "Керамике", "Семена", обреновачког "Биопротеина", "Дувана" из Чачка, "Агроруме", лесковачког "Здравља", а владу је информисао и о продаји пословног простора бившег ЗОП-а, приватизацији и продаји Националне штедионице, као и о кршењу закона приликом склапања уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош – Пожега и подстицању корупције кроз Национални инвестициони план и коришћењем буџетских средстава у сврху предизборне промоције политичких странака и њихових актуелних министара. Према речима Верице Бараћ, однос актуелне владе према Савету не одудара од досадашњег понашања извршне власти према овом телу.

– Однос свих претходних влада према Савету био је променљив, јер нису сви министри истоветно оцењивали наш рад. То је последица немоћи коалиционих влада. Владајуће коалиције у Србији су нужне, а не програмске. Недоношење потребних антикорупцијских закона не може се окарактерисати као корупција, али свакако не доприноси системској борби против ње – рекла је Бараћева. Она тврди да Савет нема илузију да би његов утицај на извршну власт требало да буде већи него што јесте.

– Савет је саветодавно тело, није ни суд, ни полиција. Наши извештаји не обавезују владу да поступа у конкретним случајевима на које смо указивали јер ни влада такође није ни суд ни полиција. Залажемо се да влада системски сагледа проблем корупције, јер уколико корупцију сведете само на кривично-правну раван, односно гоњењу учесника корупционашких афера, онда је он практично нерешив – рекла је Бараћева за "Политику".

Готово да није било извештаја Савета за борбу против корупције који је прошао без подношења тужби против Верице Бараћ. Пријаве против Бараћеве подносили су бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић, актуелни министар за инфраструктуру Велимир Илић, Богољуб Карић, компанија "Делта".

Опструкција у влади

Према мишљењу Немање Ненадића, програмског директора "Транспарентност Србије", и после шест година након оснивања Савета за борбу против корупције тешко да се може говорити о постојању праве сарадње владе и овог тела.

Он сматра да је при оснивању Савета постојала добра намера, али да реформе нису комплетиране, односно до данас није формирана агенција за борбу против корупције.

– Агенција, чије се оснивања најављује годинама уназад, требало би да буде прави контролни орган с конкретним овлашћењима с којим би сви државни органи морали имали обавезу да сарађују, који ће надзирати рад органа који се баве борбом против корупције, бавити се применом прописа из области решавања сукоба интереса, као и примене прописа о финансирању странака – рекао је Ненадић, за "Политику". Иначе, према најавама из владе, агенција би имала широка овлашћења, а одговарала би само Скупштини. Била би, дакле, потпуно независна од Владе Србије.

Међутим, Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, прибојава се да је најављено оснивање агенције индиректан начин да се Савет укине.

– Укидање Савета је претходној влади био највећи мотив за оснивање агенције. Поред тога, најлакше је манипулисати телом чија је надлежност стриктно одређена, што би био случај са агенцијом, где би се влада увек могла позивати на прекорачење надлежности – сматра Бараћева.

Немања Ненадић сматра да би било добро да убудуће влада на извештаје Савета и формално одговори, а не да то чине поједини министри преко медија.

– Нека то буду и контрааргументи, нека влада укаже Савету где је погрешио јер су грешке могуће. Само нека све то буде стављено на папир и предочено јавности – сматра Ненадић.

Мада из последњег, прекјучерашњег, саопштења Ђелићевог кабинета није било могуће ни наслутити да ли вицепремијер заједно са својим колегама заиста намерава да се позабави спорним преузимањем "Це маркета", не би било претерано закључити да би помак био било какав одговор владе, па чак и онај да никаквог тајног састанка и "преузимача" није било. Колико је озбиљна у намери да сарађује са Саветом, влада ће показати ако у што краћем року одговори на конкретна питања која Савет поставља, а која се овога пута тичу начина на који је "Делта" преузела "Це маркет".

-----------------------------------------------------------

Сви бивши чланови

Савет за борбу против корупције за протеклих шест година напустили су: Слободан Бељански, Предраг Јовановић, Чедомир Чупић, Војин Димитријевић, Никола Милошевић, Загорка Голубовић, Иван Лалић и Миша Бркић.

-----------------------------------------------------------

Две фазе Савета

Савет за борбу против корупције је од свог настанка прошао кроз две фазе. Првих годину и по дана је радио уз подршку Министарства финансија, и у том периоду је предлагао влади доношење основних антикорупцијских закона: о јавним набавкама, о финансирању политичких странака, о спречавању сукоба интереса, о доступности информација од јавног значаја. Сви ови закони су, с великим одлагањима и битним изменама у односу на предложене текстове, ипак донети, али је њихова примена отежана, делимично због недостатака у самим законима, али и нефункционисања институција које треба да их примењују. У другој фази свог рада Савет се упустио у истраживање феномена крупне корупције, која се не своди само на давање и узимање мита, већ суштински произлази из поремећеног односа три гране власти – законодавне, извршне и судске.