Корак до Уставног суда

Скупштина Србије усвојила је јуче Закон о Уставном суду (са 133 гласа "за"), изабрала првих пет од 15 уставних судија (с листе кандидата председника Републике) и предложила председнику Борису Тадићу 10 кандидата од којих он треба да именује још пет судија – чиме ће се коначно стећи услов да нови Уставни суд Србије почне да ради, после 14 месеци од усвајања новог Устава.
Што се тиче кандидата парламента за уставне судије у име посланичке група ДСС–НС то су: Оливера Вучић, рођена 1953. године у Београду, ванредни професор уставног права на Правном факултету, докторирала је на уставном судству. Члан је Председништва Удружења правника Србије и није члан ниједне странке нити невладине организације; Весна Илић-Прелић, рођена 1960. године у Београду, државни је секретар у Министарству просвете. У претходном сазиву владе била је заменик министра за државну управу и локалну самоуправу. На Правном факултету дипломирала је оценом 10, а магистрирала на грађанско-правном смеру; Катарина Манојловић-Андрић, рођена 1956. године у Земуну, судија је Врховног суда Србије и предавач управног права у Центру за едукацију судија, има 27 година судског искуства, објавила је више стручних радова из области грађанског, управног и изборног права; Михаило Рулић, рођен 1946. године у Љигу, судија Врховног суда. Био је председник претходног сазива РИК-а и члан Високог савета правосуђа, председник је једног од одбора за полагање правосудног испита; Душан Челић, рођен 1963. године на Космету, члан је Радне групе за израду уставних оквира на КиМ, коаутор је владиног Предлога за политичко решење на КиМ из 2004. године и члан је експертског дела државног преговарачког тима о будућем статусу покрајине задужен за имовинска питања. Аутор је више радова из области имовинског права на КиМ.

Странка Г17 плус предложила је Драгана Стојановића, рођеног 1954. године у Нишу, професора на Правном факултету у овом граду. Стојановић је докторирао на уставима европских држава.

Кандидати СПС-а су: Владан Кутлешић, рођен 1955. године у Београду. Професор је на Факултету политичких наука и Мегатренд универзитету. Докторирао је на уставном праву и био предавач на свим степенима студија; Јадранка Ињац, рођена 1952. године у Београду, председник је првог Већа управног одељења на предметима оцене законитости аката које доноси Влада Србије. Магистрирала је на уставним принципима у поступку експропријације непокретности. Написала је многе конкретне приказе и примене закона у спорним случајевима.

Кандидат клуба Војвођанских посланика (ЛСВ–СВМ) професорка је др Агнеш Картаг-Одри, рођена 1951. године у Чоки. Ванредни је професор Правног факултета у Новом Саду и на последипломским студијама у тамошњем Центру за европске студије истраживања.

Кандидат Посланичке групе мањина (Листа за Санџак – Унија Рома Србије – Коалиција Албанаца Прешевске долине) јесте Зејнепа Каврајић, рођена 1951. године у Новом Пазару. Судија је Окружног суда у Новом Пазару, а наглашава да није члан ниједне политичке странке.

Демократска странка по договору с коалиционим партнерима није предложила кандидате за судије Уставног суда јер је њен председник Борис Тадић, као председник државе, био предложио листу од 10 кандидата. Странке СРС и ЛДП нису предложиле своје кандидате.

Према јуче усвојеном Закону, председника Уставног суда бирају судије из свог састава, на предлог најмање троје судија, тајним гласањем и на период од три године, а уз могућност поновног избора. Нова надлежност Уставног суда биће решавање о уставној жалби која може да се поднесе против појединачног акта, радње, државног органа или организације, а поводом повреде или ускраћивања људских и мањинских права и слобода. Иначе, Уставни суд је надлежан да покреће и оцењује уставност и законитост општих аката. Када утврди да закон, статут аутономне покрајине или општине, други општи акт или колективни уговор није у сагласности са Уставом тај пропис престаје да важи.

-----------------------------------------------------------

Изабране судије

Са листе од 10 кандидата Бориса Тадића Скупштина је јуче изабрала пет судија. То су: Предраг Ћетковић (1962), помоћник директора Дирекције за правне и опште послове ДДОР "Нови Сад", од 2004. године док је претходно радио у Општинском и Окружном суду у Новом Саду; Боса Ненадић (1953), судија Уставног суда од 2002. године, била је заменик секретара и савезни секретар за законодавство а боравила је на стручном усавршавању у Касационом суду у Француској, у Институту у Прагу и Уставном суду Немачке. Докторирала је на Правном факултету у Београду; Драгиша Слијепчевић (1955), судија Врховног суда од 1999. године. Био је судија Општинског суда у Сечњу од 1980. године, судија Окружног суда у Зрењанину од 1990, а две године касније изабран је за судију Привредног суда у том граду. За судију Вишег привредног суда у Београду изабран је 1996. године; Станка Милановић (1948), заменик републичког јавног тужиоца од 1995. године. Предавала је на Правном факултету у Приштини, радила као саветник у Републичком секретаријату за образовања и науку и Републичкој заједници науке; Марија Драшкић (1954), професор на Правном факултету, на коме је била студент генерације и где је и магистрирала и докторирала. Изабрана је за редовног професора 2000. године, члан је Међународног удружења за породично право, Савета за права детета Владе Србије, оснивач Југословенског центра за права детета и Центра за биоетику. Члан је Комисије за помиловање Етичког комитета Медицинског факултета и Клиничког центра Србије и члан Суда части Универзитета у Београду. Усавршавала се у иностранству.