Улемеку кредит дала Комерцијална банка

Милорад Улемек Легија подигао је кредит за куповину куће у насељу Филмски град, у улици Илије Стојадиновића 87, код Комерцијалне банке, јер је у то време био радник по уговору о делу у Ресору државне безбедности МУП-а Србије, на месту команданта Јединице за специјалне операције.

Овај кредит, како „Политика” сазнаје у изворима упућеним у ток финансијске истраге, подигнут је крајем 1998. године, у време када Улемек није био стално запослен и када му је плата износила око 500 тадашњих немачких марака и отплаћен је врло брзо. Према овим изворима, кредит „покрива” само део вредности куће, док је већи део и даље плаћен новцем сумњивог порекла.

„Највећи део вредности куће отплаћиван је 1999. године и надаље, односно у време када је Улемек, поред тога што је радио у МУП-у, почео да се бави и криминалом. То значи да би ова кућа ипак могла да се нађе на мети Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом”, наводе наши извори, додајући да је финансијска истрага и даље највише усмерена на порекло ове некретнине.

„Комерцијална банка је 1998. године давала кредите оним грађанима који су испуњавали услове. Милорад Улемек имао је велику плату у МУП-у, а МУП је био клијент банке. Комерцијална банка одобрила му је кредит за изградњу куће јер је испуњавао све услове, као и други радници МУП-а. Он је редовно отплаћивао рате тог кредита, а све оно што се десило после 1998. године нема везе са кредитом”, рекао је за „Политику” некадашњи високи руководилац Комерцијалне банке.

„Улемек је, као отац четворо деце, добио део квадратуре од Државне безбедности. Део новца за кућу дали су родитељи његове супруге Александре Ивановић, а за остатак је подигнут кредит. Улемек и данас отплаћује рате тог кредита”, тврди за „Политику” његов бранилац Слободан Миливојевић.

На суђењу за атентат на премијера Зорана Ђинђића Улемек је изјавио да је у пензији од 2001. године, када се повукао из МУП-а и да његова пензија одлази у фонд за бригу о породицама погинулих и рањених припадника ЈСО. Тада је навео да се издржава од уштеђевине из Легије странаца и од „провизија у неким пословима”. Током трајања процеса, пред судом је изјавио да нема новца ни за плаћање браниоца, па је тражио да му адвокат Миливојевић буде додељен као бранилац по службеној дужности.

„Улемек се издржава од продаје својих осам књига које је написао од 2004. године од када је у затвору, као и од добровољних прилога које му шаљу некадашњи припадници Јединице за специјалне операције”, наводи адвокат Миливојевић, демантујући писање медија да његов клијент поседује тајне рачуне у Швајцарској и стан у Атини.

„Разговарали смо о ступању на снагу овог закона и он је рекао:’Не знам шта могу да ми узму. Душу не могу’”, додаје Миливојевић.

Специјално тужилаштво и инспектори за финансијске истраге до сада нису нашли друге некретнине које се воде на Улемекове име, а претпоставља се да је новац склоњен на сигурно још пре убиства Ђинђића. Према Закону о одузимању имовине стечене кривичним делом, у току је поступак у коме би требало повезати тајне сефове и рачуне, који се воде на такозвана трећа лица, са уплатама новца у време када су припадници земунске криминалне групе починили отмице.