ПДВ-ом против економске кризе

Најава да ће Влада Србије размотрити могућност привременог увођења пореза за имућније грађане само је једна у низу истих или сличних мера које планирају или су већ предузеле земље региона у настојању да ублаже последице глобалне економске кризе, наводе Танјугови дописници из Будимпеште, Загреба и других регионалних центара.

Тако је Будимпешта најавила знатну промену пореске политике, у намери да тиме максимално помогне опоравку домаће привреде. Мађарска је међу чланицама Европске уније једна од земаља које су највише погођена текућом рецесијом.

Премијер Мађарске Ференц Ђурчањ је изјавио да ће влада предложити парламенту да се усвоји закон о смањењу дажбина на плате и добит предузећа, а увећа порез на додату вредност.

Ђурчањ је поред тога најавио и увођење новог пореза који би важио само за најбогатији слој мађарског становништва, ради уравнотежења прихода и расхода у државном буџету.

Хрватска је такође, ако је ценити на основу најновијих реаговања челника извршне власти у Загребу, приправна да разним пореским и другим мерама стимулише све тромију домаћу привреду и спречи даље ширење тешке привредне кризе.

Као једну од најозбиљнијих опција, хрватска влада разматра могућност смањења подстицаја у пољопривреди која сада годишње, кад је реч о спољнотрговинској размени, прави минус од 1,3 милијарде долара годишње, иако је пре распада некадашње Југославије имала суфицит од приближно милијарду долара.

Хрватски сељаци сада годишње добијају, у виду подстицаја, више од 400 милиона долара и осетније смањење те суме би, како се калкулише у Загребу, оставило простора да се смање неки порези, што би било веома важно и корисно за експортно оријентисани део хрватске привреде у индустријском сектору.

Македонски премијер Никола Груевски је још почетком ове године изјавио да ће његова влада предузети десет мера за ублажавање привредне кризе.

Груевски је тада најавио, између осталог, смањење пореза на капиталну добит, као и опраштање неплаћених доприноса компанија за здравствено осигурање у року од четири године, уколико у том периоду наставе да плаћају те дажбине.

У Македонији ће се, поред тога, „опраштати” порез на казнене камате за неплаћене порезе на остварени приход фирми, капиталну добит, порез на додату вредност, а у неким случајевима и пореска оптерећења на имовину и пензијске доприносе.

Влада Македоније је, такође, да би помогла домаћу пољопривреду смањила пореске обавезе сељацима и компанијама у том сектору или их потпуно укинула за оне који имају годишњи приход мањи од пет хиљада евра.

Међународни монетарни фонд је у свом годишњем извештају о стању привреде у Црној Гори препоручио тој балканској држави да размотри план даљег смањења пореза, јер би, како наводе стручњаци те финансијске институције, могућа помоћ ослабљеном банкарском сектору земље могла да утиче на велики раст буџетског дефицита.

Румунија, која грозничаво настоји да од ММФ-а и Европске уније добије стабилизациони зајам у вредности од око 24 милијарде долара, такође је најавила смањење пореза за домаће компаније и грађане, али је питање како ће се тај план владе реализовати у условима драстичног погоршања свих најважнијих макроекономских показатеља, наводе економисти у Букурешту.

Бугарска је, судећи према изјавама владиних челника, спремна да мерама пореске политике делује на побољшање економске климе у земљи, а међу најконкретнијим мерама помињано је могуће смањење ПДВ-а за неке од најугроженијих делова домаће привреде, као и још неколико других пореских олакшица за фирме који већи део своје продукције пласирају на инострано тржиште.