Више слободе, мање интервенције

Решење за највећу бољку српске економије – растући спољнотрговински дефицит је у већим, страним и домаћим, улагањима, већој производњи и бољем квалитету робе и услуга. А то се не постиже "диригистичким" мерама – државним фаворизовањем одређених грана, субвенцијма и интервенцијом државе на тржишту већ ослобађањем потенцијала привреде – отклањањем баријера и уских грла за улазак и излазак са тржишта, сматра Милан Париводић, саветник за економију премијера Србије, уверен да слободној иницијативи слободних привредника треба препустити да одреди где је Србија најпробитачнија и где ће српска радна снага дати најбоље резултате.

Уз оцену да су системске реформе благо успорене, Париводић посебан значај придаје реформи својинског система, не само кроз приватизацију предузећа, већ и доношењем закона о денационализацији и грађевинском земљишту, новог својинског законика и закона о јавној својини који ће сада "кастрираним" општинама обезбедити потенцијал за инфраструктурни развој.

Закон о планирању и грађењу, као надградња новог својинског система у коме би грађевинско земљиште постало приватно, требало би, сматра Париводић, да обезбеди једноставније и брже добијање грађевинских дозвола и то без подмићивања.

– И најефикасније грађевинске фирме у Србији најмање годину дана чекају на грађевинску дозволу, а неки страни инвеститори нису успели да је добију ни после четири године. То мора да се заврши за два месеца.

Други велики чеп, по Париводићу, јесте менталитет наших чиновника и бирократије, па предлаже да се у скупштинску процедуру врати предлог закона о страним улагањима који је предвиђао увођење система јединственог шалтера.

– Успех председника општина убудуће се мора мерити милионима страних инвестиција које су привукли у своју средину.

Указујући на значај приступања Светској трговинској организацији, Париводић се залаже за синхронизованији рад полиције, царине и инспекцијских служби на граници, потребу ефикасније заштите интелектуалне својине и коначно доношење закона о безбедности хране.

Од огромног значаја за успешно привређивање, по мишљењу Париводића, јесте и ефикаснији рад судова.

– Решење је да се уведе кривично дело за опструкцију правде, јер и даље, нажалост, имамо недовољно ефикасно судство, које понекад уме да изненади противзаконитом одлуком, под изговором слободе судијског уверења.

-----------------------------------------------------------

Од курса производња не расте

- Заблуда је да се производња и привредни раст могу подстицати монетарном политиком. Заблуда је, такође, да се већа конкурентност постиже курсом. И теорија и пракса показују да у малој, отвореној привреди, депресијација номиналног курса не значи аутоматски раст извоза и пад увоза и да на крају не бисмо добили ни више робе ни конкурентнија предузећа, већ само већу инфлацију. Зато бих заиста волела да се дозволи централној банци да ради оно што једино може, а то је да води монетарну политику руководећи се важећом економском теоријом, која се заснива на дугорочној неутралности новца. То, између осталог, подразумева флексибилан девизни курс, који одређује понуда и тражња на девизном тржишту, одговор је Диане Драгутиновић, вуцегувернера Народне банке, на све гласније примедбе привреде, односно извозника да их монетарна политика гуши и да су због прецењеног динара само на губитку.

Уосталом никада јој, каже, није било јасно због чега се увек инсистира на коришћењу оног инструмента који на крају неће донети општи бољитак (чак и да депресијација утиче на побољшање платног биланса, она повећава стопу инфлације), када постоји и други инструмент који истовремено побољшава платни биланс и смањује стопу инфлације.

- Уколико, курсом краткорочно помогнемо извозницима, дугорочно они ће изгубити због инфлације. Ако се утиче на смањење тражње (падом јавне потрошње, контролом зарада и кредитног раста) то позитивно утиче и на инфлацију и на платни биланс.

Међутим, оно што вицегувернер заиста жели јесте "да НБС монетарну политику води само променом каматне стопе, као сав нормалан свет". Ни њој се као ни банкарима и привредницима (али из других разлога) не свиђа подизање обавезне резерве. И док се банкари и привредници жале да ова мера монетарне политике поскупљује кредите и чини им недоступнијим изворе финансирања, Народна банка је, каже, свесна да само добија краткотрајни предах кад је у питању пад тражње за кредитима, пошто пословне банке, шта год да се уради са обавезном резервом, увек нађу начина да "изврдају" или "побегну". Промена стопе обавезне резерве само подстиче надигравање централне и пословних банака, а у суштини никоме не користи: ни централној, ни пословним банкама, а нарочито не компанијама, указује Диана Драгутиновић, сматрајући да је обарање стопе обавезне резерве на испод десет одсто, реално у наредне две до три године, када инфлација буде између два и пет одсто.