Знање као добар зачин

– Као што се Европска унија у утакмици на светској пијаци, знањем које уграђује у своје производе, бори против америчке технологије и јефтине радне снаге са Далеког истока, тако би и Србија требало да снажи своју конкурентску позицију – сталним инвестирањем у знање – и привредника, и државних чиновника, и транзиционих губитника, оних са бироа за запошљавање. Уместо да се жале да за њих нема посла и чекају на бесплатне акције, држава би могла да их бесплатним курсевима, рецимо језика или компјутера, стимулише да нађу своје место у новој економији. А ако то не прихватају или не савладају вештине у предвиђеном року, да их брише са евиденције незапослених.

Овако размишља Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора Србије и председник ИТМ групе.

Јер, наш спољнотрговински дефицит, по Спасојевићу, није само финансијски проблем, већ парадигма стања наше привреде: она није извозно оријентисана, јер нема ни добре машине, ни добре кадрове, ни добар концепт, ни добар производ, ни добар дизајн.

Зашто држава, пита се, не би била спонзор младим креативним људима, који би своје знање и енергију уградили у наше производе, како би лепше изгледали, били боље упаковани и имали бољу прођу на тржишту.

– Аутомобили су аутомобили, али са дозом зачина који му даје знање и дизајн, "ферари" је посебан.

Много новог знања биће нам, указује Спасојевић, потребно да бисмо привреду прилагодили захтевима и стандардима ЕУ. Предлаже да се при Министарству економије оформе посебна тела, која би пратила напредак у овој области, али и процењивала пролазност у реализацији плана, циљева и задатака постављених Националном стратегијом привредног развоја.

– Анализе показују да су земље из окружења – чланице и оне које имају заказани датум уласка у ЕУ, боље од нас по свим транзиционим показатељима. Потребно је пратити како напредујемо у приближавању и достизању њиховог нивоа развоја.

Спасојевићу посебно смета што се однос према бизнису битније не мења: за то су криви, сматра, и политичари, али и медији који нису "створили адекватну климу уважавања и подршке онима који инвестирају, излажући се разним притисцима и ризицима, и доприносе не само својим компанијама већ и широј заједници."

Политичарима (влади) замера што се више баве политиком него економијом:

– За разлику од неких других земаља у којима је политика у функцији економије, у нашој земљи то није било случај и не видим да има битнијих помака. Чак и неки људи, који би у нашој дипломатској служби требало да се баве промоцијом извоза и подршком нашој привреди, то не чине.

-----------------------------------------------------------

Апел за заштиту бизнисмена

- Привреда ништа не тражи од владе, сем поштовања закона, прописа, стабилности и сигурности. Привреда, или бар онај део привреде који ја познајем, не жели популизам, не жели демагогију, не жели да има било какве везе са политиком. Желимо само заштиту од некритичког и недокументованог напада посредством медија. Стога бих са овог скупа, организованог у храму јавне речи и медијске силе, што "Политика" сигурно јесте као национална институција, владу једино замолио да парламенту предложи закон који би пружио заштиту од клевета, некритичког, недоказаног и некажњивог, или барем практично некажњивог, блаћења, готово свакодневно присутног у медијима.

Ову молбу - апел влади упутио је Данко Ђунић, председник Српског пословног клуба "Привредник", уз констатацију да је, нажалост, у Србији и после седам година отежавајућа околност представљати успешан привредни крупни капитал.

На додатно питање нашег новинара, постављено након округлог стола, на кога је конкретно мислио, апелујући за заштиту од блаћења у медијима, Ђунић је само кратко рекао:

- Нисам мислио ни на кога конкретно и на све сам мислио. Све што сам имао да кажем рекао сам на скупу.

Како јавне трибине и расправе, по сопственом признању, не види као место на коме би привреда износила своје сугестије влади "јер се то лако извуче из контекста па испадне да неко има неку другу агенду", Ђунић се током расправе на тему "Пословање у Србији 2008", задржао само на констатацији:

- Ма шта се причало, треба бити поштен и признати да је у последњих седам година одржан континуитет реформске власти. Било би некоректно не рећи да је свима сада боље него пре седам година. Да ли би могло да буде боље? Лако је рећи - да. У том смислу критика власти није продуктивна. Мислим да привреда има шта да каже влади, али мислим да би влада та питања требало да постави сасвим одређено и добије сасвим конкретне и практичне импуте.

Ђунић је упутио и поруку учесницима округлог стола - представницима власти, економске струке, удружења привредника и "Политике" као организатора:

- Ако припадамо нечему што се назива елитом у областима о којима расправљамо, онда то није само част. То је и обавеза и на тај начин би требало и да се понашамо.

-----------------------------------------------------------

Добра понуда за повратак

Стабилност, сигурност и предвидивост, три су речи у које је Дејан Цветковић, в. д. директора Америчке привредне коморе у Србији сажео очекивања страних инвеститора, која, ако се испуне, воде до коначне одлуке - да баш у овдашњем пословном окружењу удоме свој капитал. Или још и више: да као "Мајкрософт", чији је Цветковић генерални директор у Србији, баш у Београду смести један од само четири развојна центра, у свету.

"Мајкрософт" се при одлучивању за Србију руководио и тиме да ли овдашњи факултети и компаније могу да обезбеде високостручну, софистицирану радну снагу, односно да ли држава може да омогући повратак таквих људи из иностранства.

- Не гајите илузију, младе људе који су деведесетих отишли у Америку, Канаду, Аустралију или Нови Зеланд и сада тамо имају породице, фантастичне послове и јако добар живот, у Србију неће вратити носталгија, већ привлачна понуда: добро плаћен иновативан и интересантан посао - Цветковићева је поука држави која намерава да јој високе технологије - информатика и електроника буду једне од приоритетних развојних грана у будућности.

 Мада ће са доласком других светских компанија на ове просторе "Мајкрософт" добити конкуренцију, Цветковић подржава опредељење Србије да развија индустрију засновану на информационим и комуникационим технологијама.

- Инвестиције у ову област имају велики повраћај и вишеструке ефекте на развој привреде и пружају могућност за развој партнерства приватног и јавног сектора.

А у другој улози, в. д. директора Америчке привредне коморе, која у Србији окупља 175 чланова - интернационалних, америчких и домаћих великих компанија, српској влади нуди сарадњу и искуство које чланство асоцијације има у раду са владама широм света. Пре свега на побољшању пословног амбијента и конкурентности и Србије и њене привреде.