Ускрс на поштанским маркама

Поводом највећег хришћанског празника – Ускрса, Пошта Србије је и ове године емитовала две пригодне марке. Номинале марака су 22 и 46 динара и одговарају тарифама за писма и честитке у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају. Марке су штампане у већем тиражу него већина осталих пригодних издања и на поштама широм Србије могу се наћи од 9. марта, када су званично пуштене у оптицај.

Васкрс је главни хришћански празник којим се слави Христово васкрсење установљено од апостола. То је дан вечне радости јер је тог дана, према хришћанском учењу, Христос, Син божји, победио смрт. Чином васкрсења Христос је доказао своје божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које се могу наћи у хришћанској вери.

Библија нас учи да је свет створен од Бога. Због тога ни човек, иако од Бога створен по лику божјем, као круна и украс целокупне творевине, нема у себи самом ништа што би га држало у животу без Бога. Међутим, због Адамовог греха човек је постао смртан. Адамово покајање, као ни покајање старозаветних праведника, није било довољно, јер покајање прекида живот у греху, али не избављује из пропадања и смртности.

У Новом завету васкрсење Христово се дешава јер је Христос богочовек у којем су сједињене две природе: божанска и људска. Величина Христове жртве и појава његове љубави, како проповеда хришћанство, огледају се управо у томе што Христова људска природа није имала греха, те Христос, будући без греха, страда и умире на крсту добровољно, слободно, из љубави према људском роду. Тако је Христос поништио смрт и васкрсењем укинуо моћ смрти. Стога у црквеним књигама је записано: „Да нема васкрсења, узалуд би била вера ваша, узалуд би била проповед наша”.

Након васкршње литургије народ се поздравља речима: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе”. Приликом васкршњег целивања и поздрава верници дарују једни другима црвена јаја. Тај обичај потиче од свете Марије Магдалене, која је дошла у Рим ради проповедања Јеванђеља. После Христовог васкрсења донела је цару Тиберију на дар црвено јаје са поздравом „Христос васкрсе” и тим речима је почела своју проповед.

Мотиви на маркама су детаљи са дуборезног иконостаса у храму посвећеном рођењу пресвете Богородице у Тополи. Црква је задужбина Карађорђа Петровића подигнута 1811. године, а иконостас је рад дебарских мајстора са почетка прошлог века. Многи иконостаси, које су сељаци из околине Дебра изрезбарили током 19. века, представљају прама ремек-дела.

На марки номинале 22 динара приказана је Тајна вечера. Тајном вечером почињу завршна Христова страдања на земљи, најављена од старозаветних пророка и од самог спаситеља. Вечера господња или Тајна вечера јесте последњи обед Христов са његовим ученицима. За време тог обеда Христос је благословио прво хлеб: „Ово је тијело моје које се даје за вас, ово чините за мој спомен”, а онда и вино: „Ово је Нови завјет у крви мојој, која се за вас пролијева” (Јеванђеље по Луки 22, 19–20).

На марки номинале 46 динара приказано је полагање Христово у гроб.

Уметничку обраду марака урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графичар из Београда. Марке су штампане техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница у Београду у шалтерским табацима од по 25 комада марака. Тираж марке од 22 динара је 528.000 комада, а од 46 динара је 128.000 комада. На дан емитовања марака у оптицај је пуштен и коверат првог дана са жигом поште 11101 Београд 1.