Заједнички само ваздух и вода

Мостар – Прошло је тачно пет година од када је Мостар званично постао јединствен град. Тада је високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун осмислио рецепт за град на Неретви који ће, како је тврдио, ујединити Мостарце и донети граду европску перспективу. Мостар је међутим и данас, пет година касније према свим оценама увелико подељен град и далеко од европске перспективе.

Тако мисле и политичари и грађани, а чињенице сведоче да је осим јединствене градске администрације све остало паралелно. Једини је то град са два универзитета – на хрватском и босанском језику, два клиничка центра – на источној и западној страни, два наставна плана и програма. Два фудбалска клуба, два шеталишта, а неки који дођу са стране неретко кажу и два потпуно различита света. Људи се сусрећу и друже, али град паралелно живи два живота. Старији Мостарци пате због овакве ситуације тврдећи да је Мостар потпуно изгубио душу и да то више није град већ насељено место уз реку.

Познати Мостарац, сликар са повременим излетима у политику, Марин Топић каже да је „Мостар јединствено подељен град”. Такав ће и бити, сматра он, све док деца буду одвојено ишла у школе. „Мостар нити је уједињен нити постоји жеља да се уједини. То је град под специјалним протекторатом међународних моћника који неће да се град уједини, а грађани су немоћни”, објашњава Топић истичући да ће Мостар постати нормалан град онда када се реши питање читавог западног Балкана. „Сада су нам заједнички само ваздух и вода. Но без обзира на то људи се опет друже. Овде су се и у рату склапали мешовити баркови, а не сада. Грађани Мостара и Срби и Хрвати и Бошњаци овде су увек знали живети заједно”, каже Топић напомињући да грађане, нажалост нико ништа не пита – па чак ни то ко ће бити градоначелник што је јединствен случај у Босни и Херцеговини. Мостарски политичари имају опречна мишљења кад је у питању ситуација у граду. Денис Ласић из Хрватске демократске заједнице каже да су у Мостару последњих година учињени многи помаци, али да је могло и боље. Мурат Ћорић из бошњачке Странке демократске акције мишљења је да Мостар није ни близу онога што се требало урадити и што ј предвиђено Статутом. „Бојим се да су још присутне веома јаке тенденције и жеље доминације, која је резултат тешких ратних дешавања у Мостару”, каже Ћорић. Још увек први човек града Љубо Бешлић, који очекује још један мандат у градоначелничкој фотељи, тврди да Мостар данас није подељен град. „Он је подељен само у главама мањег броја људи, пре свега оних који су имали интерес и профитирали су на различите начине од чињенице да је у блиској прошлости та подела била увелико изражена. Кроз протекли мандат сам се залагао и залагаћу се да Мостар буде заједнички град свих његових грађана и оних који га тако доживљавају”, изјавио је недавно Бешлић.

Иако ситуација није ружичаста, велики број грађана с којима смо разговарали дели оптимизам градоначелника. „Чим су се у град почели враћати Цигани и туристи то значи да има наде”, каже у мостарском маниру један од продавача у Старом граду истичући да не треба заборавити да је Мостар ипак једини истински мултиетнички град у Босни и Херцеговини.