Провера способности и у – кафани

Колико су тајни агенти у Србији плаћени, колико их има и како су обучавани службена је тајна. У причама о томе како се проверавају способности српских тајних агената, може се чути да један од тестова подразумева опијање у друштву или у кафани да би се проверило хоће ли се опијени кандидат одазвати на своје право име. Он мора да се снађе у свим ситуацијама и да дискретно сакупља информације, користећи тренутке слабости својих саговорника. Можда може да буде ловац, дежурни лекар, Деда Мраз или продавац вечерњег издања „Политике” по кафанама, као Лука Лабан у „Професионалцу”. Српски Серпико може да фотографише и да прави звучне и видео снимке, које по завршетку задатка предаје тужиоцу. Према важећем закону, забрањено је и кажњиво да прикривени иследник подстрекава или провоцира на извршење кривичних дела.

Док је „на тајном задатку”, прикривени иследник има законску обавезу да подноси периодичне извештаје свом непосредном старешини, истражном судији и јавном тужиоцу. Али, он то неће чинити ако је подношење извештаја „скопчано са настанком знатне опасности по живот, тело или здравље прикривеног иследника или безбедност грађана”, како каже закон.

По завршетку ангажмана, он подноси истражном судији и јавном тужиоцу коначан извештај у коме мора бити наведено време почетка и завршетка посебне доказне радње, уз опис примењених техничких средстава.

Некада су се такозвани полицијски информатори регрутовали из редова криминалаца и уживали су привилегије, а сада се лажни криминалци регрутују из редова полиције. Доказе о познатом случају „саобраћајне мафије”, која је фалсификовала записнике непостојећих саобраћајних несрећа и наплаћивала новац од осигурања, прикупили су управо прикривени иследници, ангажовани у ланцу фалсификовања. У јесен 2006. године саопштено је да је то први случај коришћења ове истражне технике у историји српског правосуђа. И афера „Индекс” на крагујевачком Правном факултету, откривена је уз помоћ лажних студената, тајних агената, који су куповали оцене. Тек у јесен 2007. године, на семинару Врховног суда у Врњачкој Бањи речено је да МУП Србије формира посебно одељење прикривених иследника који ће ускоро почети да раде.

Министарка правде Снежана Маловић рекла је прошле недеље да је прикривени иследник за српско правосуђе нови институт, који је неопходан за разбијање организованог криминала, за заштиту државног интереса и интереса грађана Србије. Амбасадор САД у Србији Камерон Мантер истакао је том приликом да је посао прикривеног иследника веома опасан, али да је та техника кључна за откривање и гоњење најтежих облика криминала. Шеф мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад додао је да је, уз тајне агенте, веома значајно и одузимање имовине стечене криминалом.

-----------------------------------------------------------

Агент има право на тајне преметачине

Тајни агент има право да уђе у туђи стан и друге просторије. Таква истражна радња „нема карактер противправности”, али то не утиче на право власника стана и других просторија да остварује право на накнаду штете у парничном поступку, „ако је услед радње прикривеног иследника наступила одређена штета”.

-----------------------------------------------------------

Четири групе задатака

Прикривени иследници се ангажују у случајевима из четири групе кривичних дела – против уставног уређења и безбедности државе, против човечности и међународног права, организованог криминала и за дела запрећена казном већом од четири године затвора.

-----------------------------------------------------------

Шест година међу криминалцима

– Амерички „андеркавер” агент Џозеф Пистоне био је шест година (од 1975 до 1981. године) у Њујоршкој Бонано-фамилији Коза ностре. Успео је да сакупи доказе о свакодневним активностима те криминалне организације. Прикупио је доказе на основу којих је осуђено више од сто учинилаца кривичног дела организованог криминалитета у случају познатом као „Pizzaconnection“ – каже др Шкулић.