Чија је одузета земља

Подгорица – Питање реституције у Црној Гори свакодневна је тема у овдашњем политичком животу, о њему расправљају сви – од власника који траже враћање имања до посланика у црногорском парламенту.

Тај свакодневни пресинг приморао је власт да отпочне измену Закона о реституцији, који већ три месеца чека оцену Уставног суда – да ли је овај акт у неким елементима противуставан.

Највише невраћеног земљишта у Црној Гори по основу овог закона припада власницима којима су имања одузета након Другог светског рата. Они сада цене да одуговлачење са оценом уставности и усвајањем коначног текста закона у Скупштини, у ствари крије намеру власти да им одузета имовина никада неће бити враћена.

Представник једног од удружења власника, Мирослав Ивановић, саопштио је да од усвајања измена ћуте надлежне комисије, администрација и цела власт.

"Занемариво је мали проценат срећника који су успели или добили некакве потврде о обештећењу или правоснажна решења, тако да је слика, што се тиче спровођења самог Закона, врло суморна у Црној Гори", казао је Ивановић.

Изменама Закона укинуте су општинске комисије које су одлучивале о захтевима за повраћај или обештећење и усвојено решење да се формирају регионалне комисије за приморски, централни и северни део.

Ивановић сумња да су комисије уопште и формиране и подсећа да су удружења бивших власника покренула поступак оцене уставности Закона, првенствено због процедуре усвајања његових измена, јер се она разликовала од оне по којој је усвојен тај пропис.

"Уставом је предвиђено да се сви системски закони, а то је неспорно овај, усвајају апсолутном већином укупног броја посланика, тако да очекујемо из још неких разлога да ће га Уставни суд оценити неуставним. Међутим, у овој држави је све могуће, па и да се то пролонгира у недоглед", оценио је Ивановић.

Закон, који би требало да омогући враћање имовине одузете револуционарним законима после Другог светског рата, летошњим изменама претворен је у своју трећу верзију.

У јуну 2002. године гласовима опозиције усвојен је сличан закон који никад није примењен. Након тога усвојен је потпуно нови закон који је летос добио другачији облик, а Министарство финансија измене оправдало високим јавним дугом за реституцију и неодрживошћу система отплате. До усвајања измена овог закона донесено је 651 правоснажно решење о реституцији.

Посланик Српске народне странке Добрило Дедеић рекао је да је предлог за оцену уставности и законитости измена и допуна Закона о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу Уставном суду 17. октобра предало подгоричко Удружење за враћање и заштиту приватне својине.

"Уставни суд се о томе до данас није изјаснио. И поред чињенице што је Српска листа била спремна то да уради, органи поменутог удружења одлучили су да сами процесуирају цео предмет", додао је он.

Министарство финансија, и поред инсистирања јавности и медија, о проблемима враћања имовине бившим власницима не жели било шта да саопшти, што повећава сумњу мећу грађанима да од повраћаја имовине неће бити ништа.