"Удружене жене" за сигурну кућу

Бањалука – Насиље у бањалучким породицама је у сталном порасту, а у протеклих пет месеци Центру за социјални рад пријавило се 117 жртава насиља, углавном жена. Стручњаци, међутим, сматрају да је овај број много већи, али да је злостављање у Бањалуци тема о којој се још не говори изван породице.

Физичко, психичко, сексуално или материјално насиље најчешћи су облици злостављања у породици. Насиље највише трпе жене, затим следи насиље над родитељима, бившом супругом и децом, браћом и сестрама, а на последњем месту по броју случајева налази се насиље супруге над мужем – упозоравају у Центру за социјални рад.

Психолози као најчешћи узрок насиља наводе алкохолизам и поремећене брачне односе партнера који се разводе.

У Центру за социјални рад напомињу да је најчешћи начин застрашивања жена углавном вика, претње, вређање, разбијање предмета... Узроци злостављања су различити, а углавном је то због незадовољства финансијском ситуацијом или због немогућности проналаска посла.

Уврежено је схватање да су насилници необразовани људи са села. Психолози, међутим, истичу да је најчешће реч о високообразованим мушкарцима. Због евидентног пораста насиља у породици, у Бањалуци је у фебруару отворена сигурна кућа за жртве насиља из бањалучке регије о којима, док су у њој, бригу воде социјални радник, психолог, медицинска сестра, правник и домаћица. Да би сигурна кућа, у којој тренутно борави пет жена и шесторо деце, уопште могла да проради, морао је да буде измењен и закон.

Жртве породичног насиља могу, у било које доба дана, да потраже помоћ позивом на СОС телефон 1264.

Амела Башић, координатор сигурне куће, истиче да уточиште дуго није могло да буде отворено због закона.

– По закону је требало да се насилник на суду изјасни да некога злоставља, па је жртва тек потом могла да буде смештена у кућу. Тако нешто, сигурно, никада нико не би дочекао, па је закон измењен. Осим тога, рад уточишта је успоравала немогућност финансирања, јер организација "Удружене жене" није могла сама да сноси трошкове функционисања сигурне куће – објашњава Амела Башић.

У међувремену је договорено да административна служба града даје 40 одсто новца, док би Центар за социјални рад из свог буџета обезбеђивао остатак за рад и функционисање уточишта за жртве насиља у породици.

Да би жртве породичног насиља могле да се сместе у сигурну кућу, потребно је да се пријаве полицији.

– Полицајци би, заједно са екипом Центра за социјални рад и "Удружених жена", требало да сагледају ситуацију и оцене да ли је потребно да жена буде склоњена – наглашава Амела Башић.

Према правилнику који је донело Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, жртве породичног насиља у сигурној кући могу да бораве најдуже три месеца.