Сарађиваћемо, нема нам друге

Пула – Познати југословенски глумац, редитељ и продуцент Игор Гало (60), недавно је обележио четрдесету годишњицу плодног рада. Игор је рођен у Ћуприји, а животни пут одвео га је у Пулу, где са супругом Мирјаном живи од 1967. године. Филмску каријеру започео је 1968. године у филму Креше Голика „Имам двије маме и два тате”.

Игор је члан Хрватске заједнице самосталних уметника и Хрватског друштва филмских дјелатника од 1968. године; до данас, играо је са великим успехом у више од 60 филмских и ТВ улога, од којих су 22 биле главне. Љубитељи филмске уметности памте га као глумца изузетног талента, пуног енергије и шарма, са карактеристичним лицем „вечитог дечака”.

– Од домаћих продукција издвојио бих улоге у филмовима где сам играо с бардовима југословенског глумишта: Слободаном Цицом Перовићем, Батом Живојиновићем, Љубишом Самарџићем, Павлом Вуисићем, Јованом Јанићијевићем Бурдушем, Душаном Јанићијевићем и другим великанима –каже Игор Гало за „Политику”. –Нажалост, неки су преминули, а у Пули 1985. године у кратком играном филму „Навијач” чији сам ја био режисер, азаједно са Жељком Дураковићем и сценарист, своју последњу улогу одиграо је Слободан Алигрудић. Иначе, са многим мојим колегама одржавам и даље пријатељске везе и сваки наш сусрет и дружење враћа нас у прохујалу младост – истиче наш саговорник у својој лепо уређеној кући пуној цвећа у Пули.

Од страних продукција Игор истиче најзначајнију улогу Маyера у филму „Гвоздени крст” Сема Пекинпоа, затим у серијама „Алпенсага”, „Вјетрови рата” и другим.

– Из позоришног живота радо се сећам активности у ЕОС-у (Експерименталној омладинској сцени у Пули), затим постављање и режију представе „Капетан Џон Пиплфокс” у Пионирском дому у Пули. Повремено сам гостовао и у позоришту. У представи „Думанске тишине” Слободана Шнајдера у режији Златка Свибена у ХНК „Ивана пл. Зајца” у Ријеци, гдје је маестралну улогу одиграла Тања Бошковић. Затим, у представи „Окрутно и њежно” Мартина Цримпа у ИНК у Пули – вели наш саговорник.

Игор Гало је водио Међународни филмски викенд Италија – Словенија – Хрватска у истарском градићу Опртљу од 1996. до 2000. године, промовишући повезивање култура свих народа који живе у Истри, с посебним нагласком на филмско стваралаштво. Изузетно добро сарађује са колегама из кинематографија Аустрије, Немачке, Италије, Словеније, БиХ, Србије и редовно се одазива на њихове филмске смотре, као гост или члан стручног жирија.

Пре 20 година основао је филмску радну заједницу „Хистрија филм” и снимио бројне документарне, ТВ и музичке спотове и наменске филмове. Најпознатији су „Античка Пула” сценаристе Данијела Начиновића и његов филм „Истра срце у срцу Еуропе”, истог сценаристе.

Када је реч о филмским плановима, Гало каже да их има пуно као и сваки истински филмаџија. „Знате, филм је зараза и зависност, поготово када имаш прилике да га доживиш у младости и трајеш са њим. И даље се надам да ћу снимити свој први играни филм ’Точка без повратка’ у копродукцији са Србијом. Сценарио који потписујемо Ђорђе Милосављевић и ја још давне 2003. године у продукцији ’Танграм ентертејнмент’ из Београда и ’Хистрија филма’ из Пуле, прошао је на конкурсу за суфинансирање филма при Министарству културе Србије али, на моју жалост, у више покушаја на Фонду за суфинансирање филма у Хрватској није прошао! Запањује различитост професионалних критеријума оцењивања чланова филмских комисија у нашим земљама. Лакше ми је да прихватим да су и једна и друга комисија подлегле политичком критеријуму код доношења одлуке, него што су оцењивале филмску и литерарну вредност сценарија и пројекта. Међутим, та чињеница ме не обесхрабрује. Напротив, настојаћу да свакако снимим тај филм”, прича нам Игор Гало, и додаје да се у међувремену забављамалим документарним филмовима, а повремено пружа услуге страним филмским продукцијама којима локације у Истри одговарају за њихов филмски сет.

– Радује ме да су и филмски радници из Русије открили ове наше благодети. Пре неколико месеци снимили смо више епизода криминалистичке серије „Correspondent of the Investigations Unit”, продукцијске куће ЛЛЦ „Студио 2В” из Москве. У једној од епизода одиграо сам битну улогу као глумац гост – открива нам Игор своје планове.

За Игора и његову супругу Мирјану (рођена у Бачком Брестовцу), може се рећи да су изузетно хумани. Своју доброту и племенитост показали су кроз бројне активности Удружења „Хомо” за заштиту људских права и грађанских слобода у Хрватској и другим републикама бивше Југославије. Ово удружење основала је 1994. године Мирјана и са супругом дала немерљиву помоћ прогнаницима, избеглицама и повратницима на територији бивше Југославије, нарочито људима у Личко-сењској и Истарској жупанији. Ова „српска хероина”, како је са правом називају Истрани, добила је бројна европска и светска признања од којих је једно од најзначајнијих „Resourcefull Women 98”, додељено поводом прославе педесете годишњице Декларације о људским правима УН.

На крају нашег разговора, Игор Гало је својим колегама, пријатељима филма и свима који га се сећају у Србији, поручио: „Желим свима среће и здравља. У будућности очекујем нашу све бољу и обимнију сарадњу на свим пољима. Сарађиваћемо, нема нам друге”.