Кајакашима и Милораду Чавићу 916.875 евра

Од доношења Уредбе о националним спортским признањима и наградама, у јуну 2006, држава је само за награде издвојила 3.288.625 евра, од чега је готово половина отишла на неолимпијске дисциплине. Ту се можда и најбоље видело колико је овај акт несавршен, јер првобитна идеја је била да се њиме спортисти усмере ка постизању врхунских резултата на највећем спортском догађају – Олимпијским играма. Промена Уредбе, као плод једногодишњег рада Комисије за њену измену, најављена за почетак пролећа, спречиће даље расипање новца на дисциплине које нису на програму највеће светске смотре спорта.

Недавно су објављене награде за прошлу годину, међу којима су и три најсветлије, заслужене на Олимпијским играма у Пекингу – сребро Милорада Чавића (52.500 евра) и бронзе Новака Ђоковића (45.000) и ватерполиста (300.000). Од поменутих 3.288.625 евра, до сада је исплаћено 2.493.625. Како кажу из Министарства омладине и спорта, преосталих 795.000 евра биће пребачено на рачуне спортиста до краја ове године, у складу с одговарајућим процедурама. То се односи на прошлогодишње успехе, па ће тако, поред осталих, и наш најбољи пливач Чавић још мало морати да сачека на новац за медаљу из Пекинга (август 2008) и две с Европског првенства у Ријеци (децембар 2008), што укупно за три одличја износи 105.000 евра.

Када се закључно с прошлом годином подвуче црта, Чавић је најуспешнији појединац, с пет златних медаља и три сребрне, па је зато и рекордер у збиру новчаних награда. За две године, од децембра 2006. до децембра 2008, на основу Уредбе припада му 247.500 евра. Изузев олимпијског сребра (52.500 евра), остала одличја је освојио у малим базенима (195.000 евра), односно у – неолимпијским дисциплинама.

(/slika2)Што се тиче спортова, сензационални рекордер је кајак коме од премија следује 669.375 евра, а све успехе његови такмичари су остварили у неолимпијским дисциплинама, у којима је конкуренција по правилу слабија. Од 10 медаља, чак девет је освојено у спринту (само Антонија Нађ у трци на 1.000 м), а седам пута су на постољу били Огњен Филиповић и Драган Зорић. Не зна се прецизно колико је њима тачно припало, пошто су неке награде делили с тренером и остатком посаде четверца, али нема сумње да су њих двојица највише профитирали од Уредбе. Примера ради, само за злато на Светском првенству у Сегедину 2006. четверац Филиповић, Зорић, Ђенадић и Сибинкић награђен је са 112.500 евра. Кајакаши су покупили „кајмак”, али ниједан од њих се није пласирао на Олимпијске игре у Пекингу…

Према Уредби, највише се вреднују олимпијске медаље (за екипе – 400.000 евра за злато, 350.000 за сребро, 300.000 за бронзу; за такмичаре у индивидуалним спортовима – 15 % од ових износа), затим светска одличја (250.000 евра, 200.000 и 150.000) и на крају европска (200.000, 150.000 и 100.000). Када су у питању екипе до пет чланова (кајак и веслање), у Уредби пише да се „њима (спортистима и тренеру) додељује новчана награда у висини која се добија множењем броја чланова екипе са 75 % од износа из става два овог члана” (односи се на горе поменуте износе, па, рецимо, формула за злато на СП кајакашког четверца изгледа овако: 200.000 х 0,75 х 0,15 х 4).

Боде очи то што су, у приложеној документацији за награде, неки такмичари пријавили имена својих тренера (што значи да и они добијају део награде) а да неки то нису учинили. Међутим, има случајева да се неки тренери појављују као кандидати за национална спортска признања (доживотна месечна примања, у износу од 38.000 до 115.000 динара, у зависности од медаље) а да нису пријављени за награде за успех на основу кога конкуришу за „пензију”… Али, то већ има на уму Комисија која се бори против злоупотреба Уредбе.

Овог пролећа Уредба ће доживети неке крупне промене, а једна од њих се тиче и неолимпијских дисциплина, које се више неће вредновати. То ће донети велике уштеде, јер за протекле две године чак 1.329.250 евра отпало је на дисциплине које нису на програму Игара. Ако се има у виду да су неки спортови сами по себи олимпијски, као ватерполо (650.000 евра за награде), одбојка (400.000), рвање (52.500), тенис (45.000) и да су спортисти с инвалидитетом (382.500) учествовали само у олимпијским дисциплинама, онда је олимпијско-неолимпијски јаз у Уредби још већи.