Оштар спринт пре „Сочија 2014.”

Један млади политичар из времена Јељцина, један милијардер –пријатељ остарелог Горбачова, један бивши агент којег у Британији и данас траже поводом убиства, затим неименована примабалерина, али и један виртуоз на клизаљкама, пријавили су се или изразили интересовање да кроче у политички ринг у којем ће се 26. априла одлучити о новом градоначелнику приморског града Сочија. И то не само борећи се један против другог, него и с бар неколико локалних асова, међу којима за главу штрче кандидат „партије власти” и водећи партијац њене комунистичке опозиције. Дакле, чему толика гужва у невреме, ако премац руског туризма памти најезде дошљака, али никада ван сезоне?

Због зимске олимпијаде 2014!, гласио би први, свакако лаконски одговор. Уз домаћинство светском спортском догађају (за које се, путујући тим поводом чак у Латинску Америку, својевремено много заложио данашњи председник владе Путин) – зими замрли Сочи улучио би прилику да израсте у руски „трећи град”, стајући уз Москву и Санкт Петербург. Велико летовалиште спасло би се тиме летаргије битисања „ван сезоне”. Рачуна се,Сочиби чак био раме уз раме с оним монденским местима у којима „show” траје и стално је на „on”.

Црно море није Медитеран, град није Ница, али богати Руси који су се накуповали и у Ници и на свим обалама Медитерана уложили би можда и у Сочи. Зар Европљанима, такође, не би било занимљиво да зађу у дивљачни и зато привлачан планински пејзаж Кавказа?

Путинова занетост лепотама Сочија и планинског залеђа (где је, боравећи у приморској резиденцији шефа државе, волео да пође и на скијање) није промакла руским богаташима, који су и пре вести о олимпијади покренули лавину интересовања за откуп локација. „Слутили су” да ту мора „нешто” бити. Елем, одлука о додели домаћинства светским зимским играма само је придодала ономе што је већ било почело. Врхунац је „бизнис пот Сочи” (позајмићемо за ову прилику тај коцкарски израз!), у који ће се током времена убацити дванаест милијарди долара инвестиција.

Један сасвим неуспешан математичар покушао би да ствар чак изрази „проблемски”: Сочи 2014 = 12 USA $ млрд. = ? Тај упитник на крају тицао би се моћи оних чије ће руке поклопити „бизнис пот Сочија” (седам милијарди долара из буџета РФ и пет милијарди приватних инвестиција), уз оно познато, не увек гласно: „То је моје!”

„Жири”, који ће, што актом а што мимиком, указивати „шта је чије”, незамислив је разумљиво без градоначелника Сочија. Ето(могућно је) због чега су поменута уважена господа – Борис Немцов, Александар Лебедев, Андреј Луговој, „примабалерина”, „виртуоз на клизаљкама”, Анатолиј Пахмонов (Уједињена Русија ) и Јуриј Дзагања (КП РФ) на старту свог „Сочи-предолимпијског спринта”.

Разуме се да је ова сумња злурада и да треба слушати када они сами указују на сасвим другачије, углавном нобл-циљеве и мотиве. Немцову је,на пример, главно то што би у случају да победи био „црна овца (у кремаљској) вертикали власти”. Лебедев пак каже – важно му је да докаже да је „Путинова олимпијада” начин да се „идиотски” потроше државне паре. Луговој наводи да једино он може „спремити Сочи како треба”. „Примабалерина” и „виртуоз на клизаљкама” још премишљају. Пахомов и Дзагања шире руке и питају се шта уопште на изборима у Сочију траже тамо ти, са стране.

У међувремену, економски агрегат „Сочи 2014.” већ је у погону. Лука Сочија, а и суседна у Новоросијску, доградиће се да би се оспособиле за пријем већег броја јахти и путничких бродова. Помињане су чак погодности за прихват пловећих хотела крстарица. По плану, лука ће се прикопчати уз инфраструктуру националне железнице „ганцновом” пругом (две и по милијарде долара). Саобраћај би требало да добије сто километара најмодернијег новог аутопута само „у локалу”, не рачунајући 1027 километара пута Дружба–Сочи већ у изградњи. Помињу се нови мостови и тунели, 1250 нових аутобуса,па чак и изградња једне електране. Требаће још електрике.

Председник владе Путин, као да нешто зна, већ у почетку је позвао надлежне да покажу висок смисао за „рационалност у утрошку” државних пара. Још онда је наредио да се оформи група, са задатком да на оку има корумпиране чиновнике, да ови случајно не намигују при избору извођача свих тих радова. Ако би било по Георгију Сатарову, руском економисти и политологу из ИНДЕМ-а (саветодавног тела за борбу против корупције), Путинова опрезност је више него у реду. Једанпут, у московским „Ведомостима”, Сатаров је навео да при сваком државном финансирању свака друга уложена рубља обично некуд оде.Нестане. Нема је. Ни у производу ни у књигама.