Аутопутем до новог посла

Приватизација шљункара по Војводини и Србији обављена је брзо и ефикасно. Скоро све су продате и све раде без проблема. „Купац или купци знали су да ће држава морати да гради Коридор 10“, био је најчешћи коментар посматрача у пословним круговима. И заиста, оном ко је покуповао шљункаре, сада криза али и Светска банка „дувају у једра“ јер све што произведе, завршиће „у темељима“ аутопута.

Шљункаре су само један од примера како велики инфраструктурни пројекат као што је Коридор 10 може да „подигне на ноге“ читаву економију једне земље и мултипликује стварање нових послова и радних места.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, истиче да ће радови на изградњи аутопута и пруга, осим грађевинцима, послове донети и пратећим индустријским гранама. На пример, металске компаније су већ почеле производњу делова за конструкцију мостова, а неминовна обнова возног парка грађевинаца упослиће и посустали ФАП из Прибоја. Иза тога ће на ред доћи и домаћа вагоноградња, која би уз помоћ лиценци и сарадње са страним произвођачима, могла да обнови дотрајали и застарели возни парк железнице.

– Исти метод упошљавања привреде сада користе и Американци – каже Мркоњић. – Председник Обама је подржао план изградње брзе железнице између Калифорније и Лас Вегаса, која кошта осам милијарди долара. Он тиме жели да покрене америчку привреду, баш као што је то после велике кризе тридесетих година радио Рузвелт са „њу дилом”. Србија зато у случају Коридора 10 није измислила „топлу воду” и то је прилика коју не смемо да пропустимо.

Изградња Коридора 10, према истраживању Републичког завода за развој, може да обезбеди 120.000 радних места. О значају те могућности сведочи и податак да у крајевима дуж трасе ове саобраћајнице живи 360.000 људи који се воде као незапослени. А економска теорија већ је доказала да велики грађевински и инфраструктурни радови повољно утицачу на раст бруто домаћег производа јер кад грађевинска индустрија расте по стопи од 10 одсто, онда се БДП повећава за један проценат.

За Србију је изузетно важан и податак из поменутог истраживања Републичког завода за развој да ће изградња Коридора 10 имати позитиван утицај на смањење регионалних разлика. Пут пролази кроз 37 општина, у којима живи половина становништва Србије, при чему степен развијености, на пример између Новог Сада и Прешева, износи седам према један.

И на крају, а ништа мање важно је очекивање да ће изградња инфраструктуре привући нове директне стране инвестиције које би, на пример, могле повољно да утичу на смањење демографског пражњења југа земље.

Полазећи од тих чињеница, и Влада Србије али и Светска банка и европске финансијске институције препознале су делотворност Коридора 10 по српску економију. Влада је, према речима министра Милутина Мркоњића, Коридор 10 ставила на врх листе инвестиционих приоритета. Зато ће ове године бити изграђено 40 километара аутопута – 20 километара између Новог Сада и Хоргоша и 21,8 километара на потесу Левосој–Прешево. НМеђународне финансијске институције потрудиле су се да обезбеде средства и за изградњу дела обилазнице око Београда, између Батајнице и Добановаца и она би, ако експропријација буде брзо спроведена, такође могла бити готова до краја ове године.

Осим бриге за економски раст и ново запошљавање, држава мора да жури са изградњом Коридора 10 и да га заврши најкасније до 2011. године и из још једног разлога. Уколико то не уради међународни саобраћајни токови, који трасом Коридора 10 воде преко Србије, изместиће се на конкурентски Коридор 4. Преусмеравање саобраћаја на Румунију и Бугарску, преко којих води овај други паневропски магистрални правац, што се очекује 2010. или 2011. године, за Србију може имати изузетно тешке, можда и катастрофалне последице.

– Ако Коридор 10 не завршимо пре него што Румунија и Бугарска оспособе Коридор 4, Србија ће изгубити своју највећу развојну шансу. То је прилика да, посебно сада у време светске економске кризе, упослимо домаћу привреду и да завршетком аутопута и пруге дуж Коридора задржимо водећи положај на саобраћајним картама овог дела Европе. Само у том случају Србија може да рачуна на редован и дугорочан приход од наплате транзитног саобраћаја – каже Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

Марко Лакић

-------------------------------------------------

Аустријанци за Коридор 10

Арнолд Шифер, генерални директор одсека за инфраструктуру аустријских железница, недавно је изјавио да Коридор 4 има више предности у односу на Коридор 10. Та саобраћајница пролази кроз земље чланице ЕУ и око ње се, како је рекао, „ангажују европске институције”.

Без обзира на такву предност, Аустријске железнице су се из стратешких разлога ипак определиле за Коридор 10. Он, према речима Шифера, треба да обједини регион. О Коридору 10 стара се Радна заједница, јединствена у Европи, која већ седам година ради на његовом развоју.