Све празнији босански лонац

– Не дозволите да Босна и Херцеговина постане црна рупа региона. Нама је потребна помоћ – готово је завапио Берис Белкић, председавајући Представничког дома Скупштине БиХ на недавном скупу парламентараца земаља западног Балкана почетком марта одржаног у Београду.
Да је невоља велика, више од сваке статистике, говори чињеница да су, упркос свим унутрашњим размирицама у истој скупштинској клупи, са Белкићем, у Београду седели и Сафет Софтић, председник Заступничког дома Парламента Федерације БиХ, и Игор Радојичић, председник Народне скупштине Републике Српске, и да су се тројица председника само два-три дана раније састали не би ли анимирали своје владе да координирано нађу одговор на кризу која је ову земљу затекла у много лошијој и политичкој и економској и социјалној позицији од оне у којој се налазе њени суседи.

Економске невоље, које мање или више муче цео регион, у земљи од 4,5 милиона становника подељеној на два сегмента, сложене и разуђене и скупе политичке и економке структуре, у којој нема или се уз велике муке постиже консензус, у којој се споро и компликовано усаглашава све од закона до коришћења међународне помоћи, утолико су израженије. Последица је најмањи прилив страних инвестиција, спољнотрговински дефицит са свим земљама у региону, највиша незапосленост која прети да пређе 35 одсто – сиромаштво. Криза је додатно уздрмала и државне и кућне буџете, а сем спроведених парцијалних мера којима су гашени пожари, неизвесно је када ће почети да се емитују оне из најављених пакета.

Према последњим информацијама из Бањалуке и Сарајева, представници економских власти Републике Српске и Федерације БиХ, због драстично смањених прихода најављују ребалансе буџета. Приход Федерације БиХ смањио се за 25 милиона конвертибилних марака (13 милиона евра), а Републике Српске за 11 милиона (5,7 милиона евра) у односу на прошлу годину. Савет министара БиХ усвојио је 16 мера за сузбијање негативних ефеката светске финансијске кризе које је подржао и Фискални савет БиХ. Представници Фискалног савета очекују да ће нови закон о акцизама који је у процедури, а који такође представља једну од мера за сузбијање ефеката кризе, у доброј мери компензовати смањење прихода, уз одлуку о привременој расподели средстава добијених по основу сукцесије.

По том основу очекује око 180 милиона конвертибилних марака (око 95 милиона евра) у готовом новцу и монетизованом злату, који ће бити усмерен за попуњавање ентитетских буџета да би се очувала стопа привредног раста и запосленост.
Док Република Српска, свесна да је првобитна пројекција петопроцентног привредног раста сада преоптимистична, и даље рачуна на благи раст, у Федерацији су много већи песимисти и сигурни су да нулу не могу прећи.
– Усвојили смо један пакет мера какве мање.више предузимају све земље и који се ослања на замрзавање јавне потрошње на испод 40 одсто БДП-а, замрзавање плата у јавном сектору, смањење највећих примања, али истовремено намера је да повећањем инвестиција у путну инфраструктуру и енергетику колико је могуће подигнемо економију – каже Игор Радојичић, председник парламента Републике Српске, подсећајући да за тако малу економију неколико великих инвестиција много значи, као што се кад стане неки од неколико већих система осети драматичан пад.

У сваком случају, одговор на кризу је у комбинацији смањења јавне потрошње, кроз известан ребаланс и реализацију планираних и уговорених инвестиционих пројеката за које је, у приватно-јавном партнерству, већ обезбеђен новац.
Да је оцена Сафета Софтића о прилично депресивној слици у економији Федерације, од буџетских проблема (које додатно компликују велика издвајања за борачко-инвалидску заштиту, нереално постављених самим законом) до стања у привреди, заправо реална потврђују и бројке које стижу из Сарајева.

Док су грађани у страху од даљег смањења ионако мале куповне моћи и отказа, да БиХ дубоко гази у рецесију сведочи и податак Кредитног бироа ЛРЦ, према којем су рачуни више од 36.000 предузећа потпуно или делимично блокирани, због немогућности да измире обавезе према банкама. И банке у БиХ су смањиле пласман кредита, због чега фирме, које су биле редовне платише, сада не могу да обезбеде средства за измирење свих обавеза. Пакет од 16 мера усмерен је на очување стабилности банкарског сектора и привреде кроз повећање висине осигураних депозита на 50.000 марака и јачања ликвидности банака ангажовањем додатних слободних буџетских средстава. Предложено је усвајање закона о акцизама, чијом би се применом осигурала додатна средства за буџете ентитета.

Предвиђа се увођење посебне цестарине у износу од 0,1 марке по литру деривата нафте кроз Закон о акцизама, да би јавна предузећа за путеве испунила кредитне обавезе. Из синдиката процењују да би „спасоносни пакет за БиХ требало да износи око милијарду и по марака” да би се ублажиле последице економске кризе.
Ако се у наредна два до три месеца не помогне привреди да превазиђе кризу, извозници и металски сектор доживеће потпуни колапс.

Синдикат је упутио властима предлог мера штедње, међу којима за смањење давања званичницима на свим нивоима власти, чиме би се уштедело, израчунали су, 200 милиона марака и тај новац могао би бити дат у фонд за стимулисање економије и борбу против рецесије.
Само да се владе и у владама договоре.