Тек ће се преговарати о бакру

Бор – Још пре три дана, на седници тендерске комисије у Београду, председник борске општине Бранислав Ранкић био је категоричан у изјави новинарима да тендер по коме се продаје Борски комбинат није добар. Рекао је да је за Бор и његове грађане и раднике много важније колико аустријска фирма "Атек" и руски СМР нуде инвестиција Борском комбинату бакра него колика је њихова званична понуда за имовину ове компаније. Јесте да аустријски "Атек" нуди 466 милиона долара за имовину, што је 96 милиона више него што нуди руска фирма, али за Ранкића и Боране је много важније што Руси нуде 414 милиона долара за инвестиције или 234 милиона више него што за ову намену нуде Аустријанци. А веће инвестиције значе већу производњу и дугорочну стабилност компаније, док паре дате за имовину се не тичу Борана већ само државе, њеног буџета и њених обавеза.

– Сваком лаику је јасно да је дугорочна стабилност производње бакра у Бору преча и Бору и Србији од тога да ли ће држава само тренутно попунити неку рупу у буџету – каже Ранкић. – Јасно је као дан да се само из нове производње може створити нови профит и да је то пресудно за будућност радника, Бора и Србије.

У изјави за "Политику" Ранкић наводи да су локалне самоуправе у Бору и Мајданпеку и већински Самостални синдикат борске компаније упозоравали на многе мањкавости владине стратегије по којој је расписан и први тендер, који се завршио фијаском. Упозорено је да није добро што се продаје целокупна имовина борске компаније без тога да држава има свој контролни пакет акција, да није добро што радницима и пензионерима Бора нису обезбеђене акције и што нису добро процењени вредност имовине и висина дуга борске компаније. Али, све те замерке нису уважене ни у новом тендеру. Остала је и она критикована одредба из првог тендера по којој се победник будућег надметања бира само на основу понуђене цене за имовину. Ранкић каже да је нејасно зашто је државна администрација остала тврдоглава.

– Могу вам показати материјал приватизационог саветника из кога се лепо види да је огромна количина градског грађевинског и околног пољопривредног земљишта у катастарским општинама Бора, Кривеља и Бучја и у овом тендеру предмет приватизације борског комбината – каже председник Ранкић. – Слали смо о томе Влади и званичне дописе и организовали протесте у Бору и Мајданпеку, али није вредело.

Ранкић каже да ће Борани негодовати опет, али страхују што је приватизација Борског комбината сада доспела у "надлежност Млађана Динкића". Страхују да он не преломи на своју руку, по обичају, и да се хиљаде радника и њихових породица нађу у великој невољи. Баш као што се недавно догодило у Крагујевцу или Врању. Невероватно је, вели Ранкић, шта све Динкић може да учини, чак и да прогласи стечај Борског комбината. Не може му нико ниша, чак ни премијер, ни сви остали чланови Владе.

– Ипак, сачекаћемо, каже Ранкић, шта ће се даље догађати и шта се може постићи у преговорима са будућим победником тендера. – Као члан тендерске комисије ја ћу енергично захтевати да у преговоре са власником о свему па и о обавезама државе према локалној самоуправи буде укључен и представник локалне самоуправе. Неко ће морати да плати дуговања Борског комбината према борској општини већа тренутно од 380 милиона динара – за комуналне обавезе и неплаћене доприносе и таксе. А тражићемо и додатна средства за финансирање локалне самоуправе зато што је борски буџет много мањи од буџета других општина исте величине. Највише је томе крива држава која је још 2001. године неоправдано завела принудну управу у Борском комбинату.