Виртуоз без своје виолине

Зрењанин – Прошлог лета млада виолинисткиња Снежана Аћимовић свирала је у Европској филхармонији чије чланове је одабрао познати италијански диригент Игор Корети, након аудиција међу младим талентима у 18 европских земаља. Од 80 најбољих диригент је бирао чланове оркестара који су наступали на великој турнеји по европским градовима. Снежана је свирала на свим концертима и тако почела да остварује своје снове.

А почела је да се бави музиком још у седмој години када је из Сечња почела да путује у музичку школу „Јосиф Маринковић” у Зрењанину. Пре тога свој таленат је испољавала уз пет година старију сестру Слађану која данас студира на трећој години Музичке академије у Новом Саду, на одсеку за клавир. Снежана је са седам година кренула у основну школу у родном месту, а паралелно је три пута недељно ишла по музичко образовање у Зрењанин. Тако се, практично, осам година школовала у два места, међусобно удаљена 35 километара. Путовала је у пратњи родитеља, сестре, а најчешће сама.

– Сећам се када је улазила у школу покисла и мокра као миш, или са снегом по коси. Никад се није жалила, увек је била насмејана и увек с огромном вољом – прича професор Ервин Бенак, у чијој класи је Снежана сада ученик другог разреда Средње музичке школе. Он вели да у својој тридесетогодишњој педагошкој каријери није срео даровитијег ђака.

– Снежана није само талентована, него је и вредна, упорна, сналажљива, бори се за свој циљ. Ако је перфекција недостижна и ако јој уметник увек само тежи, Снежана се ка њој брзо креће и као да ће је сваки час достићи. Већ сада она свира и по академским програмима – каже Снежанин наставник виолине.

Ксенија Марјански, њен разредни старешина и предавач солфеђа, прича да је шеснаестогодишња виолинисткиња комплетна личност, спремна за велике подвиге.

– У њеном карактеру и способностима нема слабог места, нисам никад чула ниједну примедбу на њен рачун ни од професора, што је ретка појава, ни код ђака нема ни трунке зависти, јер је све очарала својим талентом и добротом – каже наставница.

– Никад нам се није десило да неко толико одскаче и да је тако рано превазишао свој инструмент, дали смо јој најбољу виолину коју имамо – каже директор школе Милорад Обрадовић.

Снежана већ девет година свира на школском инструменту јер свој нема. Њена вештина тражи много бољу виолину од оне коју може да јој понуди њено окружење. Прича како јој је диригент обезбедио инструмент на европској турнеји и да је био одушевљен шта је са њим постизала.

Виртуоз из сиромашне пограничне општине, у којој виолину не свира нико други, најпре је, као девојчица, била понета свирањем Јапанке Ванесе Меј на електричној виолини и њеним естрадним ефектима, а онда јој је узор био Стефан Миленковић. Да ли ће се и она винути у те висине и једног дана можда свирати у Њујорку, о чему машта? Многи јој дају велике шансе, али ће их она без бољег инструмента тешко остварити.

Ђ. Ђукић