Србија разговара: Битка за Земун

Када је Привремено веће, после неколико безуспешних покушаја, 17. марта преузело власт Земуну, коначно је отклоњена блокада ове београдске општине у којој живи 200.000 становника. „Падом” најјачег радикалског упоришта, којим је својевремено управљао и лидер СРС-а Војислав Шешељ, само привремено је окончана борба за ову престоничку општину. Наставак следи већ за два месеца, када би требало да буду одржани ванредни локални избори.

За Здравка Станковића, председника Привременог општинског органа, то ће бити шанса да његова Демократска странка можда самостално преузме власт у Земуну, док се Славко Јерковић, разрешени радикалски председник Општине, који тврди да и даље обавља функцију, још нада да ће Уставни суд поништити одлуку Скупштине града Београда од 5. марта, о распуштању земунског парламента и увођењу привремених мера.

Политика: Какве резултате очекујете да ће на новим изборима остварити ваше политичке странке и с ким бисте могли да формирате постизборну коалицију?

Станковић: Мислим да ће коалиција ДС и Г17 плус бити на граници да сама освоји већину одборничких места. Ако за то не будемо добили подршку грађана сигурно ћемо покушати да образујемо коалицију с неком од партија које пређу цензус. Не знам зашто се у јавности спомиње Српска напредна странкакао наш могући партнер у власти јер велике шансе да уђу општински парламент имају и ЛДП и СПС. Такође, ни ДСС више није условљен одлуком Војислава Коштунице да на локалном нивоу не прави коалицију с ДС-ом.

(/slika2)Јерковић: Није ДС гадљив на било коју коалицију. Они би и с црним ђаволом, само да буду на власти. Радикалима нису ово први избори и у сваком тренутку смо спремни за њих. У сваком случају, мислим да са Српском напредном странком никада нећемо ићи у коалицију. Али, одлука Скупштине града о увођењу привремених мера у Земуну није легална и сачекаћемо одлуку Уставног суда. Обратили смо се и Влади Србије да обустави извршње градске одлуке, тако да се надамо, да избори неће бити ни расписани. Биће ту још великих изненађења.

Политика: Да ли је изненађење и то што можда очекујете повратак Шешеља из Хага?

Јерковић: А зар ви стварно мислите да ја не размишљам својом главом? Па, Здравко Станковић од мене не сме мирно да спава. Све време стрепи шта ће Славко Јерковић следеће да предузме.

Станковић: Судећи по понашању радикала, свака странка која изгуби већину у локалном парламенту могла би да се обрати за помоћ Уставном суду. Бојим се да моји пријатељи радикали намерно замењују тезе, па тако грађани могу да закључе да они неће да напусте кабинет и фотеље док највиши судски орган у земљи не донесе неку одлуку. Могли су да кажу да чекају и одлуку Суда у Стразбуру и да док не добију пресуду, а то може да траје и 16 година, неће да пусте фотељу. Нема везе што нико неће примити плату, што ништа у Земуну неће бити урађено и што ће због тога стати живот, као што је било на крају Јерковићевог мандата.

Јерковић: За време мог мандата примио сам више од 500 грађана. Никада нисам имао обезбеђење и нисам контролисао да ли ми у кабинет улази неко ко можда има оружје. Једноставно, био сам сигуран да поштено радим свој посао. Неколико дана пре Станковићевог упада у Општину сазвао сам колегијум како бисмо утврдили ко како ради и утврђено је да никаквих проблема није било. Општина је одлично функционисала. Све док неко није одлучио да у рану зору пошаље стотинак ћелавих типова и насилним путем нам преотме власт. И то баш 17. марта, на дан покоља српског становништва на Косову и Метохији. Обили су при том браву на вратима мог кабинета и разбили хард-диск службеног рачунара.

Политика: Зашто сте непознате људе пустили у зграду Општине?

Јерковић: Па нећу ваљда ја да ноћу дежурам? У Општини постоји видео-надзор и један човек који дежура. Те ноћи нисам ни био у општинском здању. Уосталом, није битна одбрана функције.

Станковић: Није баш тако било. Тог јутра у 6.45 сати позвонио сам на општинска врата, уписали су ме у књигу посетилаца и ушао сам у службене просторије. Нико није обио канцеларију председника Општине Земун. Тврдим да се то није догодило. Никакав хард-диск није уништен нити су почупане камере у шта могу да се увере грађани и медији. Демократска странка није лобирала синдикат нити било кога запосленог у Општини нити било кога из стручних служби да диже побуну или организује штрајк због кашњења другог дела плате. Само смо упозорили запослене и грађане у том тренутку, када Јерковић није хтео на напусти канцеларију, да ће имати проблема. Када је Јерковић имао мандат…

Јерковић: Ја га и даље имам!

Станковић: Немаш га јер је одлуком Скупштине града распуштена Општина Земун. Тада је дошло до блокаде у раду Земуна јер је функција председника општине веома важна, као и његов потпис.

Јерковић: Ниси у праву, Здравко. Политичари долазе и одлазе, а у општини остају професионалци. Како могу да блокирам рад Управе ако тамо раде професионалци. Па, не одлучујем ја о томе шта ће да ради начелник грађевине. Тиме се баве службе и управо то је разлика између СРС-а и ДС-а. Нисам довео никога у Општину, нити сам било кога отпустио, само сам ротирао службенике.

Станковић: За последњих 15 година радикали су запослили велики број партијских колега у Општини. Када су, пошто су изгубили изборе 2000. године, поново дошли на власт 2004. брутално су на улицу избацили 50 људи, који су касније водили поступак пред судом да би заштитили своја радна права. То нису били функционери ДС-а, већ портири, возачи, службеници или секретарице.

Јерковић: Сматрам да овај реваншизам и актуелна отпуштања у Општини не спадају у текуће и неодложне послове, којим иначе Привремено веће треба да се бави. Ја никад не бих радио то што они сада чине.

Политика: Колико сте људи отпустили од када сте преузели власт?

Станковић: Само смо две особе разрешили дужности. Једна од њих је Снежана Кокир, бивши јавни правобранилац. То смо урадили јер је могла да изврши неко поравнање где би се одрекла, на пример, 20 до 30 милиона динара и тако угрози усвојени буџет и рад Општине. Не знам да ли би то урадила али, да је то чинила, Општина би била блокирана и грађане не би интересовало зашто локална власт нема пара.

Јерковић: Ако би то урадила на своју руку, онда би то било кривично дело!

Станковић: А шта је било додељивање зграде Магистрата радикалима? Снежана Кокир је на суду представљала све Земунце и тада је рекла да се одриче општинске имовине, површине веће од 2.000 метара квадратних на 30 година у корист радикала за свега 15.000 немачких марака. Ако се утврди кривична или било каква друга одговорност госпође Кокир у том поступку, онда ће пасти и та судска одлука.

Јерковић: То је готова ствар, а ти си, Здравко, у великој заблуди. Донета је судска одлука. И портпаролка Уставног суда је недавно почела да „таласа” на ту тему па сам је оштро напао. У случају Магистрата донета је правоснажна пресуда и то је крај приче.

Политика: Како Општина функционише после увођења привремених мера и да ли грађани могу без проблема да изваде документа?

Станковић: Све службе добро раде, иако смо у почетку имали мало застоја. Сада само скенирамо ситуацију и тражимо где су „уска грла” у Општини и зашто неки комунални проблеми на које су стизале притужбе нису до сада решени. Први циљ привремене власти био је да направимо функционалну управу која ће радити у интересу грађана. За два месеца, колико траје мандат Привременог органа, трудићу се да појачам комуникацију с градом јер без тога Општина Земун не може да функционише. Надлежности свих београдских општина мања је него код других локалних самоуправа у Србији. Као млад човек имам енергију да брзо решавам проблеме који су дуго стајали по страни. Потребно је да видимо шта је са изградњом вртића, основних школа и кружним прелазима у Батајници и Земун Пољу. За то је потребна посебна енергија јер ни за њихову реализацију није надлежна Општина, већ град и неке републичке институције. Општина Земун није ту због мене или Славка Јерковића, већ постоји да би решавала проблеме људи.

Јерковић: Управо сам и ја то радио. За свој рад добио сам похвалу чак и од Владимира Новицког, шефа одборничке групе ДС-а у Скупштини општине Земун, и још од једног вашег истакнутог општинског функционера. Рекли су ми: „Не могу да верујем да си успео да заведеш ред у Општини и да Земун изгледа тако чисто. Како си тосамо успео?”Питали су ме како сам успео да склоним дивље продавце из Главне улице у Земуну. Преместио сам их на пијацу где смо им дали 20 тезги.

Станковић: Па зашто су сад поново на улици?

Јерковић: Е, сад кад сте ви дошли и кад су видели да има турбуленција вратили су се. Понекад ја прођем туда и они ми кажу: „Председниче, сви смо уз вас!” И наравно да јесу. Драган Ђилас дозвољава да у граду продаје где ко хоће. Погледајте Зелени венац на шта личи. Зашто бих ја у време економске кризе терао те људе који на тај начин зарађују за хлеб, а Ђилас се прави луд и неће да их уклони са улица Београда. Понаша се као шериф у Њујорку. Покушао сам да направим спону између града и Земуна, али Ђилас ме је само једном примио, 16. септембра прошле године. Њему је само битно да ДС влада Земуном. Разговарали смо о уличној продаји, гасификацији и још неким локалним проблемима. Он, међутим, није желео да услиши моје молбе и помогне Земунцима. Никада после тога није хтео да ме прими и то само зато што припадам другој политичкој опцији. Ђилас је диктатор у Београду.

Станковић: У Београду је највећи комунални хаос управо у општини Земун. Код нас има највише картонских кутија на којима се нешто продаје и од њих не може да се прође Главном улицом. Ко није из овог дела града врло лако може да види где је граница између општина Земун и Нови Београд. Где нема кутија ту је друга општина. Знам да се у Србији тешко живи, али не може свако да изнесе две картонске кутије и да било где на улици продаје робу за коју сматра да ће му донети зараду и да не плати порез држави.

Јерковић: То је заблуда. Свуда има нелегалних објеката, али су све очи упрте у Земун. Наша општина је деведесетих година прошлог века примила више од 40.000 избеглица, што је највише у Србији. Тада је Војислав Шешељ рекао: „Хајде да помогнемо тим људима. Да им омогућимо да се запосле и прехране”. Међутим, 2000. године ДОС долази на власт и руши све објекте које су ти људи саградили.

Станковић: Разумем житеље насеља Грмовац и Бусије и све који су саградили куће тамо где неће пролазити аутопут или где се неће налазити комунални инфраструктурни објекти. Тешка је ситуација у Србији и нећемо те људе дирати, већ ћемо им омогућити да живе као сваки други Земунац.

-----------------------------------------------------------

Политика: Да ли ћете бити кандидат Демократске странке за председника Општине Земун?

Станковић: Ко ће бити председник у Земуну одлучиће политичка партија која освоји највише гласова и направи коалицију која ће моћи да окупи најмање 29 одборника у локалном парламенту. Могао бих и те како без проблема да обављам ову одговорну функцију. За кратко време увео сам ред у рад Општине и све функционише беспрекорно.

-----------------------------------------------------------

Политика: Шта вам је Војислав Шешељ рекао када сте изгубили Земун?

Јерковић: Рекао је да смо коначно доказали да отимањем ове општине Демократска странка насилним путем уводи диктатуру у Србији. У томе смо успели и то је био наш једини циљ. Није нам била намера да по сваку цену бранимо функције. Па шта је требало, да дозволимо да дође до крвопролића?

Дејан Спаловић – Никола Миковић