Нова пријава против Хариса Силајџића

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 22. марта – Због основане сумње да су починили ратне злочине над Хрватима, Невладина организација „Кроација либертас” поднела је Тужилаштву Босне и Херцеговине и Кантоналном тужилаштву у Мостару кривичну пријаву против 357 лица – припадника Армије и полиције ратне Републике БиХ, њених политичара и верских службеника.

У данашњем саопштењу „Кроације либертас” наведено је да су међу пријављенима бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић, поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа ефендија Церић, хатиб џамије краљ Фахд у Сарајеву и Незим Халиловић Мудерис, који је у рату командовао Четвртом муслиманском бригадом Армије БиХ. Међу пријављенима су и садашњи министар одбране БиХ генерал Селмо Цикотић, ратни команданти Главног штаба Армије БиХ генерали Сефер Халиловић и Расим Делић, генерали Амир Кубура и Енвер Хаџихасановић, командант Игманског одреда Зулфикар Алишпаго, ратни министар унутрашњих послова Бакир Алиспахић, командант специјалне полицијске јединице Драган Викић, затим начелник општине Бугојно током рата Џевад Млаћо, председник општине Коњиц др Сафет Ћибо... Пријавом су обухваћени и команданти одреда „Ел муџахедин” Абу Маали и Абу Харис.

Пријава је поднесена на основу документације коју је у књизи „Муслимански логори за Хрвате 1991-1995. године у БиХ” описао аутор, познати публициста Ивица Мливончић. Он је у наведеном делу навео 331 логор у којем су бошњачке ратне власти и оружане снаге држале заточене Хрвате. На основу обимне документације, Мливончић је закључио да је 11 логора у којима су Бошњаци држали Хрвате имало сва обележја концентрационих логора из Другог светског рата. Кроз бошњачке логоре је прошло 14.400 Хрвата.

У кривичној пријави, написаној на 108 страна, наведена су и места у којима су почињени масовни злочини над Хрватима. То су Жељезно Поље код Зенице (30 убијених), Кисељак – 43, Сушањ – 30, Зеница – 36, Нови Травник – 30, Путиш – око 60, Бусовачке стаје – 22, Крижанчево Село – 74, Бухине Куће – 26, Фојница – 22, Дољани – 63, Уздол – 41, Худутско – 25, Грабовица – 25 мртвих и 19 несталих, Трусина – 29 мртвих. Пријавом су обухваћена и страдања Хрвата на подручју општина Бугојно, Какањ, Травник, Вараше... У пријави је наведен и податак да је са подручја које је контролисала Армија БиХ протерано око 250.000 Хрвата, а вредност њихове имовине која је уништена процењена је на две милијарде евра.

Б. Марић