Светски сатови из „Опанак софта ”

Чачак – Мањи од кутије шибица, електронски часовник командује бојлеру да троши само јевтину струју, покреће стерилизатор за инструменте док зубар спава или у тајним и неправилним размацима укључује сијалицу у стану чији је власник отишао на море.

Ово су само неке од „врлина” јединствене породице часовника-релеја насталих у софтверској радионици у Чачку необичног имена – „Опанак софт”.

– Часовници су конструисани по астрономским формулама за обданицу, на основу задате географске ширине и дужине. Досадашња решења ових уређаја захтевала су монтажу сензора и аутоматике, електрично повезивање склопова са расветом, као и периодично чишћење сензора. А ови тајмери, што је њихова велика предност, имају своје напајање и једноставно се уграђују у дозну испод прекидача, за шта је потребно исто време и знање као приликом замене прекидача – каже за „Политику” мр Богдан Спасојевић (43), власник и једини радник „Опанак софта”.

Инжењер електротехнике почео је да производи часовнике крајем 2007. године и до сада је највећи број уграђен у расвету: излоге, терасна и дворипна светла, фонтане. Осмислио је четири врсте: ноћне часовнике (активирају расвету од вечери до јутра), вечерње (од вечери до поноћи), трик сатове као заштиту од провалника (укључење по случајној секвенци) и тарифне који воде рачуна кад је јевтинија струја, кад падају празници или, као у Хрватској, која је од три тарифе тренутно на снази.

– Трик релеј пали и гаси светло по случајном времену, ни ја не знам кад. Овакви уређаји засновани су на такозваној ранадом функцији, односно генератору случајних бројева – вели Спасојевић.

Минијатурни уређај садржи батерију с којом може да ради и две деценије, а творац се нада да ће ускоро стећи примат и на страним тржиштима. Малопродајна цена једног часовника, овде у граду, износи 30 евра, а Спасојевић је после разговора за наш лист отишао да угради један код свог пријатеља, зубара Александра Јовановића. Стоматолог је, до јуче, сваке ноћи у 23 сата морао да долази у ординацију како би укључио стерилизатор ради обавезног загревања инструмената, које траје шест сати. Сад је те обавезе на себе преузео релеј из „Опанак софта”.

Спасојевић је у посао ушао захваљујући старт-ап кредиту Фонда за развој Србије.

– То је био једини начин да дођем до капитала, јер га нико неће дати почетнику у бизнису. У лето 2007. добио сам 15.000 евра на почек од једне године, уз камату од један одсто и обавезу да новац вратим у 16 кварталних рата. Рата је нешто мања од хиљаду евра, једну сам већ исплатио из редовне делатности, сад спремам другу.

Иноватор је магистрирао 1995. године, а следећег мајана Техничком факултету у Чачку браниће докторат на тему новог метода мерења електричне енергије. Ту докторску тезу већ је штампао реномирани часопис IEEETIM који излази у САД.

Г. Оташевић