И даље сам исти

ЕКСКЛУЗИВНО
Од нашег специјалног извештача
Солун, 25. новембра – За Џона Малковича (1953) важи да је једна од најмаркантнијих и најутицајнијих фигура глумачке сцене данашњице, да је симбол америчког независног филмског стваралаштва, али и глумац који је оригиналношћу "обојио" и холивудску филмску сцену. У Београду га већ данас публика може гледати и у филмском хиту "Беовулф" Роберта Земекиса, размишљати о оном што је глумачки сада понудио, и присетити се ликова које је тумачио, рецимо у филмовима: "Поља смрти", "Места у срцу", "На линији ватре", "Опасне везе", "Објекат лепоте", "Мери Рејли", "Портрет једне даме"...

На самом почетку 48. солунског филмског фестивала Џону Малковичу је уручена награда "Златни Александар" за целокупно стваралаштво и изузетан допринос светском филму а, у његову част, био је приказан филм "Бити Џон Малкович" Спајка Џонза. На изузетно посећеној мастер класи, Малкович је тумачио процес глумачке трансформације, причао о изазовима независног филмског стваралаштва, типологизацији глумаца, проблемима америчких сценариста, изазовима режије и продукције, а у ексклузивном интервјуу за "Политику" говорио и о критеријумима избора, разлозима вишегодишњег живота у Европи, филмовима које воли и љубавима које памти...

Добили сте награду за целокупно стваралаштво и допринос светском филму, али није крај. Само током 2008. године гледаћемо Вас у шест-седам нових филмова, међу којима и комедији браће Коен "Burn After Reading" и новој драми Клинта Иствуда "The Changeling"? Драма је Ваш терен, али у комедији Вас ређе виђамо?

Морам да признам да ми ласка ова награда јер значи признање свему оном што сам радио, послу који необично волим, који за мене значи константан изазов и велико задовољство. Наравно да није крај, јер не осећам потребу да станем. Коенови се враћају чистој комедији, сценарио духовит, мој лик сажаљиво и патетично забаван, а учешће у комедији нови изазов. Уз то, играм са Џорџом Клунијем и Бредом Питом. У Иствудовом филму ми је намењен лик пастора који помаже лику Анџелине Џоли да пронађе несталог сина. Иствуд веома добро разуме глумачке процесе и спада у редитеље који тачно знају шта хоће и у томе је велико задовољство рада са њим.

У Солуну сте представили и филм "Juno" који потписујете као продуцент, најављујете и продукцију позоришног комада и сарадњу са Томијем Ли Џонсом? Нисте поменули нову режију?

Сматрам да је добро помоћи неке пројекте и зато сам све чешће и у позицији филмског продуцента. Продукција позоришног комада који помињете, везана је за Париз и једну представу коју ћу и режирати, а сарадња са Томијем Ли Џонсом је још увек у фази развоја. У његовој адаптацији "Blood Meridian" имао бих изазовну улогу.

У Београду почиње да се приказује Земекисов високотехнолошки филм "Беовулф" у којем имате споредну улогу. Јесте ли на њу пристали јер је кратка, брза и није захтевала велике припреме?

Током каријере урадио сам много тих, како кажете "брзих" улога, које нису од мене захтевале дуга одсуства од породице и деце. Међутим, у случају "Беовулфа" било је пресудно нешто друго: свидео ми се сценарио, допала ми се идеја о процесу компјутерске дораде глумаца и глумачке игре, свидела ми се глумачка подела и чињеница да је реч о великом и крајње неуобичајеном пројекту. Чуо сам много сјајних ствари о раду са Робертом Земекисом, волим све његове филмове а ово је била и прилика да се коначно он и ја "укрстимо". Изненађујуће брзо смо радили и на крају првог дана имао сам утисак да смо радили чак три.

Ви пуно и тешко радите, али да ли су критеријуми избора улога још увек исти?

Мислим да су критеријуми увек у некој врсти бујице. Снимао сам филмове зато што сам имао велику дозу радозналости спрам редитеља или зато што сам волео редитеља или сам му веровао. Снимао сам и зато што би ми се допао сценарио, а и зато што треба да живим као професионални глумац. Мислим да ипак иза свих мојих избора стоји пре свега моја страст за глумом.

А да ли је та страст иста као што је била када сте почели?

Не знам, јер не знам колико сам био страствен када сам почињао. Ствар је у томе никада нисам проводио време седећи и размишљајући о глуми. Једноставно, глумио сам.

После толико година и остварених улога у којима сте били и наивац и зликовац, заводник и паћеник, да ли знате ко сте: јагње у вучјој кожи или обрнуто?

Мислим да сам још увек онај исти какав сам био одувек, заиста мислим да се нисам много променио. Унутар мене живи још увек онај исти Џон Малкович. Можда нешто старији и искуснији, али увек исти.

Скроман, уздржан?

То Ви тако кажете.

Глумац који уме да начини прави избор, глумац са сопственом методом – "методом Малкович"?

Глумац који се школовао, попут већине америчких глумаца, према различитим, познатим методама, који је "порастао" у позоришту и који је заволео филм. Увек се помало збуним када мој начин глуме називају посебном методом. Ја тврдим да он не постоји, само се као глумац, а касније и као редитељ и продуцент, нисам ограничавао искључиво на холивудски простор. Радио сам у много независних филмова...

Глумили сте у много европских филмова, читав један период сте и живели у Европи, у Француској, зашто?

Сматрао сам да је за моју децу лепше и мирније да одрастају у Европи, а мени су пријала и дружења са Жераром Депардјеом и осећај ширине и сложености коју ми је пружала Европа. За разлику од Европе ниво расправа у Америци је превише наиван и припрост. Држава је пуританска, проповеда начин на који мораш живети, а са друге стране она је велика, дивља држава у којој се догађају и опасне лудости. Ако желиш да имаш пиштољ, лако ћеш га имати, а ја сам сматрао да своју децу треба бар на један период да склоним од свега тога.

На континент уметности и културе?

Често сам се у Европи суочавао са предрасудама да Америка нема културу и уметничку традицију, што није тачно. Америка јесте земља уметника, музичара, песника, писаца, али и земља огромне комерцијализације уметности. Огромни експрес-лонац различитих култура, људи, талената, могућности, али и страха. Често помислим да људи добијају онакву политику, културу, филмове какве заслужују. Тренутно стање је последица одсуства темељних вредности и осећања човека и то се одражава и на филмове.

Које Ви филмове волите?

Рецимо: "Битка за Алжир", "Четири стотине удараца", "Грађанин Кејн", "Комформиста", "Тачно у подне", "Сладак живот" и већину Фелинијевих филмова.

А тврдите да нисте филмофил?

Гледао сам много класичних филмова док сам растао и студирао, али не могу рећи да сам прави филмофил.

Има ли међу глумцима и оних којима се посебно дивите?

Марчело Мастројани! Био је чудесан, веома једноставан и у томе је његова величина. Ту је и Дастин Хофман, човек са невероватним смислом за хумор. Било је незаборавно радити са њим у филму "Смрт трговачког путника".

Да ли бисте ми одговорили уколико бих Вас сада упитала и ко је била Ваша прва љубав?