I dalje sam isti

EKSKLUZIVNO
Od našeg specijalnog izveštača
Solun, 25. novembra – Za Džona Malkoviča (1953) važi da je jedna od najmarkantnijih i najuticajnijih figura glumačke scene današnjice, da je simbol američkog nezavisnog filmskog stvaralaštva, ali i glumac koji je originalnošću "obojio" i holivudsku filmsku scenu. U Beogradu ga već danas publika može gledati i u filmskom hitu "Beovulf" Roberta Zemekisa, razmišljati o onom što je glumački sada ponudio, i prisetiti se likova koje je tumačio, recimo u filmovima: "Polja smrti", "Mesta u srcu", "Na liniji vatre", "Opasne veze", "Objekat lepote", "Meri Rejli", "Portret jedne dame"...

Na samom početku 48. solunskog filmskog festivala Džonu Malkoviču je uručena nagrada "Zlatni Aleksandar" za celokupno stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu a, u njegovu čast, bio je prikazan film "Biti Džon Malkovič" Spajka Džonza. Na izuzetno posećenoj master klasi, Malkovič je tumačio proces glumačke transformacije, pričao o izazovima nezavisnog filmskog stvaralaštva, tipologizaciji glumaca, problemima američkih scenarista, izazovima režije i produkcije, a u ekskluzivnom intervjuu za "Politiku" govorio i o kriterijumima izbora, razlozima višegodišnjeg života u Evropi, filmovima koje voli i ljubavima koje pamti...

Dobili ste nagradu za celokupno stvaralaštvo i doprinos svetskom filmu, ali nije kraj. Samo tokom 2008. godine gledaćemo Vas u šest-sedam novih filmova, među kojima i komediji braće Koen "Burn After Reading" i novoj drami Klinta Istvuda "The Changeling"? Drama je Vaš teren, ali u komediji Vas ređe viđamo?

Moram da priznam da mi laska ova nagrada jer znači priznanje svemu onom što sam radio, poslu koji neobično volim, koji za mene znači konstantan izazov i veliko zadovoljstvo. Naravno da nije kraj, jer ne osećam potrebu da stanem. Koenovi se vraćaju čistoj komediji, scenario duhovit, moj lik sažaljivo i patetično zabavan, a učešće u komediji novi izazov. Uz to, igram sa Džordžom Klunijem i Bredom Pitom. U Istvudovom filmu mi je namenjen lik pastora koji pomaže liku Andželine Džoli da pronađe nestalog sina. Istvud veoma dobro razume glumačke procese i spada u reditelje koji tačno znaju šta hoće i u tome je veliko zadovoljstvo rada sa njim.

U Solunu ste predstavili i film "Juno" koji potpisujete kao producent, najavljujete i produkciju pozorišnog komada i saradnju sa Tomijem Li Džonsom? Niste pomenuli novu režiju?

Smatram da je dobro pomoći neke projekte i zato sam sve češće i u poziciji filmskog producenta. Produkcija pozorišnog komada koji pominjete, vezana je za Pariz i jednu predstavu koju ću i režirati, a saradnja sa Tomijem Li Džonsom je još uvek u fazi razvoja. U njegovoj adaptaciji "Blood Meridian" imao bih izazovnu ulogu.

U Beogradu počinje da se prikazuje Zemekisov visokotehnološki film "Beovulf" u kojem imate sporednu ulogu. Jeste li na nju pristali jer je kratka, brza i nije zahtevala velike pripreme?

Tokom karijere uradio sam mnogo tih, kako kažete "brzih" uloga, koje nisu od mene zahtevale duga odsustva od porodice i dece. Međutim, u slučaju "Beovulfa" bilo je presudno nešto drugo: svideo mi se scenario, dopala mi se ideja o procesu kompjuterske dorade glumaca i glumačke igre, svidela mi se glumačka podela i činjenica da je reč o velikom i krajnje neuobičajenom projektu. Čuo sam mnogo sjajnih stvari o radu sa Robertom Zemekisom, volim sve njegove filmove a ovo je bila i prilika da se konačno on i ja "ukrstimo". Iznenađujuće brzo smo radili i na kraju prvog dana imao sam utisak da smo radili čak tri.

Vi puno i teško radite, ali da li su kriterijumi izbora uloga još uvek isti?

Mislim da su kriterijumi uvek u nekoj vrsti bujice. Snimao sam filmove zato što sam imao veliku dozu radoznalosti spram reditelja ili zato što sam voleo reditelja ili sam mu verovao. Snimao sam i zato što bi mi se dopao scenario, a i zato što treba da živim kao profesionalni glumac. Mislim da ipak iza svih mojih izbora stoji pre svega moja strast za glumom.

A da li je ta strast ista kao što je bila kada ste počeli?

Ne znam, jer ne znam koliko sam bio strastven kada sam počinjao. Stvar je u tome nikada nisam provodio vreme sedeći i razmišljajući o glumi. Jednostavno, glumio sam.

Posle toliko godina i ostvarenih uloga u kojima ste bili i naivac i zlikovac, zavodnik i paćenik, da li znate ko ste: jagnje u vučjoj koži ili obrnuto?

Mislim da sam još uvek onaj isti kakav sam bio oduvek, zaista mislim da se nisam mnogo promenio. Unutar mene živi još uvek onaj isti Džon Malkovič. Možda nešto stariji i iskusniji, ali uvek isti.

Skroman, uzdržan?

To Vi tako kažete.

Glumac koji ume da načini pravi izbor, glumac sa sopstvenom metodom – "metodom Malkovič"?

Glumac koji se školovao, poput većine američkih glumaca, prema različitim, poznatim metodama, koji je "porastao" u pozorištu i koji je zavoleo film. Uvek se pomalo zbunim kada moj način glume nazivaju posebnom metodom. Ja tvrdim da on ne postoji, samo se kao glumac, a kasnije i kao reditelj i producent, nisam ograničavao isključivo na holivudski prostor. Radio sam u mnogo nezavisnih filmova...

Glumili ste u mnogo evropskih filmova, čitav jedan period ste i živeli u Evropi, u Francuskoj, zašto?

Smatrao sam da je za moju decu lepše i mirnije da odrastaju u Evropi, a meni su prijala i druženja sa Žerarom Depardjeom i osećaj širine i složenosti koju mi je pružala Evropa. Za razliku od Evrope nivo rasprava u Americi je previše naivan i priprost. Država je puritanska, propoveda način na koji moraš živeti, a sa druge strane ona je velika, divlja država u kojoj se događaju i opasne ludosti. Ako želiš da imaš pištolj, lako ćeš ga imati, a ja sam smatrao da svoju decu treba bar na jedan period da sklonim od svega toga.

Na kontinent umetnosti i kulture?

Često sam se u Evropi suočavao sa predrasudama da Amerika nema kulturu i umetničku tradiciju, što nije tačno. Amerika jeste zemlja umetnika, muzičara, pesnika, pisaca, ali i zemlja ogromne komercijalizacije umetnosti. Ogromni ekspres-lonac različitih kultura, ljudi, talenata, mogućnosti, ali i straha. Često pomislim da ljudi dobijaju onakvu politiku, kulturu, filmove kakve zaslužuju. Trenutno stanje je posledica odsustva temeljnih vrednosti i osećanja čoveka i to se odražava i na filmove.

Koje Vi filmove volite?

Recimo: "Bitka za Alžir", "Četiri stotine udaraca", "Građanin Kejn", "Komformista", "Tačno u podne", "Sladak život" i većinu Felinijevih filmova.

A tvrdite da niste filmofil?

Gledao sam mnogo klasičnih filmova dok sam rastao i studirao, ali ne mogu reći da sam pravi filmofil.

Ima li među glumcima i onih kojima se posebno divite?

Marčelo Mastrojani! Bio je čudesan, veoma jednostavan i u tome je njegova veličina. Tu je i Dastin Hofman, čovek sa neverovatnim smislom za humor. Bilo je nezaboravno raditi sa njim u filmu "Smrt trgovačkog putnika".

Da li biste mi odgovorili ukoliko bih Vas sada upitala i ko je bila Vaša prva ljubav?