Нада може да буде опасна

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. новембра – Међу 36.000 грађана Анаполиса – престонице Мериленда, на педесетак километара од Вашингтона – кружи ново питање: може ли њихов град да на светској мапи буде обележен као место у коме су се поправили најкомпликованији односи света. Такву недоумицу подстакла им је околност да су домаћини прексутрашње међународне конференције за смиривање најдужег савременог конфликта – између Израелаца и Палестинаца.

Најангажованији су, при том, месни трговци и федерални специјалци. Први придошлицама рекламирају морске специјалитете и нуде сувенире исписане на језицима учесника скупа, а други појачавају мере безбедности у које су укључене и ограничавање уличног саобраћаја, летења и пловидбе…

Разиграли су се и сазивачи састанка. Председник Џорџ Буш и шефица дипломатије се већ од сутра, у Вашингтону, срећу са званицама високог ранга и међусобног подозрења. У међувремену настоје да развеју распрострањене слутње да ће конференција бити "само прилика за сликање" неколико стотина званичника из више од 40 земаља и међународних организација. "Неуспех не долази у обзир" – понављају Буш и Рајсова. Њихове речи, посматрачи узимају озбиљно, из истих разлога због којих кажу да је досадашњи курс Беле куће био "неозбиљан". Ово је прва мировна конференција под покровитељством Американаца после седам година, кажу и објашњавају да то значи да је много времена "проарчено", и да се сада настоји да се бар донекле надокнади оно што је пропуштено. "Свакоме је част кад, као ми сада, дође у прилику да помогне да се реши конфликт какав је јеврејско-арапски који траје хиљадама година", поручује мештанин Бил Шафнер, док пратњи еминентних гостију нуди собе за смештај. Аналитичари сугеришу, међутим, да од те части неће бити много политичких сласти, а да би могући неуспех конференције могао да подстакне још већи хаос на "проширеном Блиском истоку".

Службени циљ конференције је да "погура" мировни процес "ка стварању независне палестинске државе која ће бити демократска и живети у миру са суседима (хоће рећи Израелом). Да би се то постигло треба решити само неколико али таквих питања због којих криза траје 59 година – статус Јерусалима, повратак масе палестинских избеглица, судбину Израелаца насељаваних на окупираним територијама.

Сваки шеф Беле куће је, такорећи, настојао да се у томе истакне. Успех је забележио само Џими Картер, чијим посредовањем су 1978. мировни споразум потписали Египат (чији је тадашњи председник, Анвар ел Садат, мало касније убијен) и Израел. Тадашњи саветник шефа Беле куће за националну безбедност, Збигњев Бжежински сада упозорава да би евентуална јаловост скупа у Анаполису допринела развоју екстремизма на Блиском истоку.

Чак и оптимисти се уздржавају од обавезујућих очекивања. Знају да изјаловљивање претходно распаљиваних надања често доводи до повећаног страдања.

Ако се у Анаполису не постигне ништа битно више од позирања пред камерама, ситуација на Блиском истоку би могла да буде гора него да ове конференције није ни било – упозорава уводник "Њујорк тајмса". Конфронтација и страхова је сада на "проширеном Блиском истоку" већ више него икада – надовезују се други експерти. Распламсали су се, прецизирају, "сукоби у Ираку и Авганистану, екстремисти шире акције у Гази, тресу се и Либан и Пакистан, сумњиве су атомске амбиције Ирана, а пољуљане су позиције и израелских и палестинских лидера"…

Предстојећу конференцију неки, стога, виде као последњи покушај Буша да у мандату, који му истиче у јануару 2009. године, поправи бар нешто што је умногоме покварио ратним походом на Ирак. "Док гледам Рајсову како се труди да постигне договор између Израелаца и Палестинаца, док Ирак остаје политички нерешен случај, прожима ме осећај као кад би, да ми кућа гори, ватрогасци застали да спасу две мачке на дрвету", оценио је овдашњи утицајни глобалиста Томас Фридман. "Нема оптимиста у погледу Блиског истока, јер је тамо ситуација експлозивна, готово да измиче контроли", додаје спољнополитички ветеран Ли Хамилтон. Други сугеришу да на скупу у Анаполису неће бити представника "главних проблема" за Американце – као што су Иран, палестински Хамас, либански Хезболах – па да је договор делимично "рачун без крчмара".

Аналитичар "Балтимор сана" процењује, међутим, да је један од најважнијих, а необјављених, циљева конференције заустављање ширења утицаја Техерана и његових савезника по Блиском истоку. Ако конференција омане, напомиње се, то би још више ојачало позицију Ирана и "других радикалних елемената на проширеном Блиском истоку". Стога је Бушу стало да, ако ништа друго, у Анаполису ојача "антиирански блок".

У међувремену се рачуна да расте испорука америчког оружја Блиском истоку, који га набавља и на другим странама, тако да се такви издаци крећу у распону од 22,8 до 46 милијарди долара годишње. Уз све противречности, поручују познаваоци, покушај у Анаполису је вредан поштовања, бар утолико што су остале варијанте још горе. Али, понавља се, и буђење нереалних нада могло би да буде опасно и да допринесе погоршању ситуације.