Београд – престоница туризма

Број туриста који долазе у Београд показује да се престоница Србије полако, али сигурно, враћа на туристичку карту Европе и света.

Према подацима Градског завода за статистику и информатику, Београд је у току 2005. године посетило 475.000 страних туриста, који су остварили 1,16 милиона ноћења. Највише долазака забележено је из Словеније, Немачке, Италије, Грчке, Велике Британије, САД и Аустрије.

Престоница има шта да понуди гостима из иностранства. На сајмовима у свету Београд се пропагира као град који живи 24 сата и којем има за свакога по нешто. Богат је културно-историјским споменицима, одличним ресторанима, клубовима, конгресима, културним и спортским манифестацијама које привлаче велики број туриста.

Калемегданска тврђава и поглед на ушће Саве у Дунав један је од магнета који госте са стране редовно остави без даха. Ту су и Скадарлија, Гардош, Косанчићев венац и многи други делови града који откривају богату прошлост Београда.

Незаобилазни су ресторани у боемској Скадарлији, који гостима нуде специјалитете српске кухиње и враћају их у неко друго време. И други градски ресторани, што национални што интернационални, имају понуду која госте не оставља равнодушнима.

Млађи гости престонице редовно обилазе кафиће на Обилићевом венцу или у Улици Страхињића Бана, као и многобројне сплавове и клубове стациониране на обалама река. Ту је и Ада Циганлија, чувено "београдско море", где гостима на располагању, између осталих, стоје многобројни спортски терени, као и кафићи у које могу да се склоне од летње жеге. Туристичка организација Београда организује кружна разгледања града аутобусом, посету краљевским дворовима династије Карађорђевић на Дедињу, обилазак археолошког налазишта Винча, као и обилазак престонице са река.

Ипак, није све тако идеално. Из године у годину на Савском пристаништу се везује све више крузера – великих бродова–хотела,  који довозе путнике са разних меридијана. Претпоставља се да је у 2005. години било око 46.000 таквих туриста, првенствено из Немачке и САД, који спавају на бродовима, односно не користе услуге хотелског смештаја. Да би се искористили потенцијали Саве и Дунава, односно да би још више туриста посетило Београд, потребно је изградити још пристаништа или марина, у којима бродови и јахте могу да попуне залихе хране, воде и бензина.

Недостатак паркинга за туристичке аутобусе, недовољно информативних билборада на којима се налази карта града, али и недовољна хигијена јавних тоалета су само неки од проблема са којима се наш град суочава.

На срећу, Београд врца виталношћу, смислом за хумор и космополитским духом, због чега у њему никада није досадно.

Милан Брашанац

-----------------------------------------------------------

Калемегдан најзанимљивији

Антонија Матиј и Лина Витвер, из Швајцарске, у граду су пет дана, а затекли смо их како исписују разгледнице које ће послати пријатељима.

– Свиђа нам се величина града и густ саобраћај. Музеји су за нас најзанимљивије установе. Калемегдан се издваја по лепоти и, посебно, што се паркова тиче – утисци су ове две двадесетдвогодишње девојке.

Марио Штугар, млади Немац, провео је десетак дана у Београду и данас се враћа у своју земљу.

– Грађевине су другачије од оних у осталим градовима које сам посетио. Калемегдан и Кнез-Михаилова су најлепша шеталишта. Занимљиво ми је и што има много људи на улицама у вечерњим сатима, па се стиче утисак да се овде не спава – изјавио је тридесетогодишњи младић.

Сара Џазвик и Џон Елит допутовали су из Америке.

– Чули смо много занимљивости о ноћним проводима. Поглед на Ушће са Калемегдана нас је одушевио – први су утисци младих Американаца.

Средовечни Енглез Џон запловио је из Немачке бродом ка Црном мору, а Београд је изабрао као једну од дестинација које ће обићи.

– Продавнице су место где сам провео много времена. Упознат сам са значајем Калемегдана за Београд у прошлости, а одушевљен сам очуваним остацима зидина тврђаве – преноси Џон своја запажања.

Кнез-Михаиловом улицом шетале су Мана, Сај и Андилија, три двадесетпетогодишње девојке из Јапана.

– Изглед градских цркaвa оставио је најјачи утисак на нас. Фреске на зидовима ових грађевина су нешто што, по нашем мишљењу, представља врхунац сликарства – пренела нам је Мана заједничке утиске ових девојака.