Beograd – prestonica turizma

Broj turista koji dolaze u Beograd pokazuje da se prestonica Srbije polako, ali sigurno, vraća na turističku kartu Evrope i sveta.

Prema podacima Gradskog zavoda za statistiku i informatiku, Beograd je u toku 2005. godine posetilo 475.000 stranih turista, koji su ostvarili 1,16 miliona noćenja. Najviše dolazaka zabeleženo je iz Slovenije, Nemačke, Italije, Grčke, Velike Britanije, SAD i Austrije.

Prestonica ima šta da ponudi gostima iz inostranstva. Na sajmovima u svetu Beograd se propagira kao grad koji živi 24 sata i kojem ima za svakoga po nešto. Bogat je kulturno-istorijskim spomenicima, odličnim restoranima, klubovima, kongresima, kulturnim i sportskim manifestacijama koje privlače veliki broj turista.

Kalemegdanska tvrđava i pogled na ušće Save u Dunav jedan je od magneta koji goste sa strane redovno ostavi bez daha. Tu su i Skadarlija, Gardoš, Kosančićev venac i mnogi drugi delovi grada koji otkrivaju bogatu prošlost Beograda.

Nezaobilazni su restorani u boemskoj Skadarliji, koji gostima nude specijalitete srpske kuhinje i vraćaju ih u neko drugo vreme. I drugi gradski restorani, što nacionalni što internacionalni, imaju ponudu koja goste ne ostavlja ravnodušnima.

Mlađi gosti prestonice redovno obilaze kafiće na Obilićevom vencu ili u Ulici Strahinjića Bana, kao i mnogobrojne splavove i klubove stacionirane na obalama reka. Tu je i Ada Ciganlija, čuveno "beogradsko more", gde gostima na raspolaganju, između ostalih, stoje mnogobrojni sportski tereni, kao i kafići u koje mogu da se sklone od letnje žege. Turistička organizacija Beograda organizuje kružna razgledanja grada autobusom, posetu kraljevskim dvorovima dinastije Karađorđević na Dedinju, obilazak arheološkog nalazišta Vinča, kao i obilazak prestonice sa reka.

Ipak, nije sve tako idealno. Iz godine u godinu na Savskom pristaništu se vezuje sve više kruzera – velikih brodova–hotela,  koji dovoze putnike sa raznih meridijana. Pretpostavlja se da je u 2005. godini bilo oko 46.000 takvih turista, prvenstveno iz Nemačke i SAD, koji spavaju na brodovima, odnosno ne koriste usluge hotelskog smeštaja. Da bi se iskoristili potencijali Save i Dunava, odnosno da bi još više turista posetilo Beograd, potrebno je izgraditi još pristaništa ili marina, u kojima brodovi i jahte mogu da popune zalihe hrane, vode i benzina.

Nedostatak parkinga za turističke autobuse, nedovoljno informativnih bilborada na kojima se nalazi karta grada, ali i nedovoljna higijena javnih toaleta su samo neki od problema sa kojima se naš grad suočava.

Na sreću, Beograd vrca vitalnošću, smislom za humor i kosmopolitskim duhom, zbog čega u njemu nikada nije dosadno.

Milan Brašanac

-----------------------------------------------------------

Kalemegdan najzanimljiviji

Antonija Matij i Lina Vitver, iz Švajcarske, u gradu su pet dana, a zatekli smo ih kako ispisuju razglednice koje će poslati prijateljima.

– Sviđa nam se veličina grada i gust saobraćaj. Muzeji su za nas najzanimljivije ustanove. Kalemegdan se izdvaja po lepoti i, posebno, što se parkova tiče – utisci su ove dve dvadesetdvogodišnje devojke.

Mario Štugar, mladi Nemac, proveo je desetak dana u Beogradu i danas se vraća u svoju zemlju.

– Građevine su drugačije od onih u ostalim gradovima koje sam posetio. Kalemegdan i Knez-Mihailova su najlepša šetališta. Zanimljivo mi je i što ima mnogo ljudi na ulicama u večernjim satima, pa se stiče utisak da se ovde ne spava – izjavio je tridesetogodišnji mladić.

Sara Džazvik i Džon Elit doputovali su iz Amerike.

– Čuli smo mnogo zanimljivosti o noćnim provodima. Pogled na Ušće sa Kalemegdana nas je oduševio – prvi su utisci mladih Amerikanaca.

Sredovečni Englez Džon zaplovio je iz Nemačke brodom ka Crnom moru, a Beograd je izabrao kao jednu od destinacija koje će obići.

– Prodavnice su mesto gde sam proveo mnogo vremena. Upoznat sam sa značajem Kalemegdana za Beograd u prošlosti, a oduševljen sam očuvanim ostacima zidina tvrđave – prenosi Džon svoja zapažanja.

Knez-Mihailovom ulicom šetale su Mana, Saj i Andilija, tri dvadesetpetogodišnje devojke iz Japana.

– Izgled gradskih crkava ostavio je najjači utisak na nas. Freske na zidovima ovih građevina su nešto što, po našem mišljenju, predstavlja vrhunac slikarstva – prenela nam je Mana zajedničke utiske ovih devojaka.