Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли Мишковић говорити пред посланицима

Хоће ли Мишковић говорити пред посланицима
Испитивање у анкетним одборима може да послужи као одличан политички маркетинг Фото Бета

Иницијатива Либерално-демократске партије да Скупштина Србије формира анкетни одбор за испитивање монополског положаја компаније "Делта" на српском тржишту резултирала је договором шефова посланичких група да ће се о формирању овог скупштинског тела дискутовати када се буде одлучивало о дневном реду наредне седнице парламента, која би требало да почне ове недеље. Судећи према првим реакцијама, ниједна партија није изричито против тога да се анкетни одбор изјасни о наводима ЛДП-а, односно о Јовановићевим тврдњама да компанија Мирослава Мишковића има монопол на тржишту, да је Одбор за трговину и туризам игнорисао доказе Комисије за заштиту конкуренције у случају "Делта" и да је Мишковић своје богатство стекао прањем новца преко Кипра у време власти Слободана Милошевића.

О формирању одбора чији је задатак да о извесном случају "испита све чињенице и донесе закључке који би били смернице за поступање надлежних органа" размишљали су и у Демократској странци. Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а у републичкој скупштини, изјавила је недавно да ће се њена странка залагати за формирање анкетног одбора "уколико неко мисли да државни органи то не могу да реше".

Афере које су истраживали претходни анкетни одбори углавном нису стизале до надлежних државних органа као што су тужилаштво и суд. Да би овим случајевима превасходно морала да се бави судска власт недавно је у интервјуу "Политици" подсетио потпредседник Демократске странке Србије Милош Алигрудић. Одговарајући на питање да ли ће његова странка подржати захтев за формирањем анкетног одбора на иницијативу ЛДП-а, Алигрудић је рекао да су се неки од скупштинских одбора "бавили питањима за која је било очигледно да их ниједан државни орган не може решити. У овом случају не мислим да је последња реч надлежних државних органа речена". Он је, међутим, додао да не одбија предлог и да "парламент и треба да прави анкетне одборе и да расправља о свему".

Слично размишља и министар економије и регионалног развоја Србије и председник Г17 плус Млађан Динкић. Гостујући у "Кажипрсту" Радија Б92, Динкић је изјавио да би међусобне оптужбе председника ЛДП-а и власника компаније "Делта" требало да испита тужилаштво, односно надлежни органи, а не анкетни одбор. Динкић, ипак, није одбацио могућност да Г17 плус подржи иницијативу ЛДП-а. Његов став је да би о томе требало да се сложе странке владајуће коалиције. Ако до тога и дође, и одбор буде образован, посланици би вероватно морали и да "прочешљају" контраоптужбе Мирослава Мишковића да је Чедомир Јовановић узео пет од укупно седам милиона марака, колико су добили отмичари власника "Делте" да би га пустили на слободу.

– Анкетни одбори покушавају да дођу до истине и пруже увид у право стање ствари. Као и све што се ради или каже у Скупштини, тако и испитивање у анкетним одборима може да послужи као одличан политички маркетинг.

Проблем је у томе што се на тим одборима, као и у јавности уопште, чују бројне оптужбе тако да су грађани на крају затрпани информацијама из којих не знају шта да закључе. Овај последњи случај у коме се међусобно оптужују Јовановић и Мишковић збуњује и мене, који сам упућен у тематику, а могу да замислим колико је за већину грађана тешко да схвати зашто један другог нападају и ко стоји иза тога. Резултат свих тих навода јесте да грађани за све политичаре мисле да су корумпирани и да су им свима "прљаве руке", што доприноси расту политичке апстиненције – објашњава Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива.

Анкетни одбор је одлична прилика да опозиција буде присутнија у медијима (ова тела најчешће раде пред укљученим ТВ камерама), па о формирању још једног не мисле искључиво из ЛДП-а, већ и из других опозиционих странака.

Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, каже да посланици ове партије морају да се упознају са свим разлозима због којих би требало формирати одбор.

– Сачекаћемо да случај дође на дневни ред. Генерално немам ништа против. Рад анкетних одбора има јак одјек у јавности, без обзира на то што се раније дешавало да извештаји овог тела нису усвајани, а случај никад није завршавао на суду – објашњава Тодоровић.

Посланичка група СПС-а још се није консултовала о овом предлогу, али је потпредседник парламента из редова ове партије Милутин Мркоњић изјавио за "Политику" да ће социјалисти вероватно подржати иницијативу ЛДП-а.

– Ако се сећате, ми смо још пре четири године тражили формирање анкетног одбора за испитивање "дуванских проблема". Претрпели смо тада критику, јер нас осим радикала нико није подржао. Према томе, спремни смо увек да учествујемо у свим анкетним одборима који анализирају или контролишу власт – рекао је Мркоњић.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић истиче да ће се странке договорити да формирају одбор ако процене да из његовог рада могу добити још неки политички поен.

– Када нека партија жели да подигне рејтинг и политички поентира неки случај, онда затражи анкетни одбор. Ова тела, дакле, имају политичку тежину. За нас као грађане је важно да се пред нашим представницима у парламенту појаве државници, бизнисмени и друге личности које интригирају јавност. Важно је да стекнемо утисак да нема недодирљивих – закључује професор Стојиљковић. 

--------------------------------------------------------------------------

ДСС тражи одговоре од тужилаштва

Портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић изјавио је јуче да ће та партија разматрати формирање скупштинског анкетног одбора о компанији "Делта" тек пошто тужилаштво расветли питања која се помињу у јавности а односе се на лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића.

Он је подсетио да су покренута питања о томе да ли је Јовановић учествовао у отмици власника "Делте" Мирослава Мишковића и да ли је узео део новца од откупа.

Младеновић је навео и питања "да ли је Јовановић из затвора пустио Мишковићеве отмичаре и људе који су касније убили премијера Зорана Ђинђића, да ли је умешан у то убиство" и да ли је фалсификовао папир који се приказује као документ амбасаде САД. "ДСС очекује да ће тужилаштво покренути поступак да се расветле сва ова и друга питања која су присутна у јавности о Чедомиру Јовановићу. Тек када тужилаштво расветли питања везана за потенцијалне криминалне радње Јовановића, ДСС ће узети у обзир иницијативу ЛДП-а да се формира анкетни одбор", рекао је Младеновић. Бета

--------------------------------------------------------------------------

Анкетни одбор за "Делту"

Лидер Либерално-демократске странке Чедомир Јовановић изјавио је јуче да је Скупштина Србије прихватила да се оснује анкетни одбор који ће испитати рад и утицај компаније "Делта холдинг" и дефинисати модел њеног будућег понашања.

Јовановић је на конференцији за новинаре рекао да је од председника Скупштине Оливера Дулића добио уверавања да ће одлука о оснивању анкетног одбора бити донета на првој наредној седници парламента, пошто буде изгласан закон о председнику Републике. "Анкетни одбор ће покушати да расветли везе те компаније с криминалним режимом из Милошевићевог времена, посебно њено учешће у организованом шверцу цигарета током деведесетих, као и организовану пљачку земље која је вршена незаконитим трансфером новца из Србије на Кипар", казао је Јовановић.

Трећи правац деловања биће посвећен концентрацији финансијске моћи која је готово потпуно блокирала институције земље, угрозила медијске слободе, учврстила корупцију и потпуно подредила јавни и национални интерес приватном, рекао је Јовановић.

Према његовим речима, на челу тог одбора биће он, јер је Пословником о раду Скупштине прописано да одбором председава представник партије која је покренула иницијативу за његово формирање, а то је усаглашено и са осталим шефовима посланичких група. Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.