Прислушкивања, крађе и убиства пред анкетним одборима

Како су седнице анкетних одбора најчешће отворене за јавност, то је прилика да грађани чују шта политичари, високи функционери и бизнисмени имају да кажу на оптужбе да су учествовали у различитим "сумњивим" пословима. Први анкетни одбор после петооктобарских промена оформљен је 2001. године у тадашњој Савезној скупштини да би утврдио ко је убио бившег савезног министра одбране Павла Булатовића. Иницијатори одбора били су радикали док је њихов лидер Војислав Шешељ председавао овом телу. Он је у извештају анкетног одбора тврдио да је Павла Булатовића убио сарадник црногорске Државне безбедности и припадник криминалног подземља Иван Делић. Осим тога, радикалски лидер је оптужио бизнисмена Филипа Цептера да је наручилац ликвидације и да је Булатовић убијен јер је био сметња "у неким финансијским малверзацијама и нерационалним набавкама". Филип Цептер је све демантовао, а Иван Делић никада није ухапшен. Извештај анкетног одбора је усвојило Веће република, док је већина посланика Већа грађана гласала против.

Зоран Ђинђић, Владимир Беба Поповић и Небојша Павковић били су само неки од високих државних и војних функционера који су одговарали на питања анкетне комисије формиране у јулу 2002. године. Иницијатор овог скупштинског одбора био је такозвани "крњи" ДОС, док опозициони посланици нису хтели да буду чланови овог тела. Пензионисани начелник Генералштаба ВЈ генерал Небојша Павковић посведочио је пред народним посланицима да је Градимир Налић, саветник тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице, јуна 2001. године од њега тражио упад у Биро за комуникације Владе Србије. Према Павковићевим речима, саветник председника је тврдио да је Биро прислушкивао председника СРЈ и да је својим деловањима угрозио државу и Војску. Тадашњи премијер Зоран Ђинђић негирао је да је Влада Србије наложила прислушкивање председника СРЈ. Шеф Бироа за комуникације Владимир Беба Поповић пред одбором је рекао да се у овом владином телу није налазила опрема за прислушкивање и да нико од његових сарадника није прислушкивао Коштуницу. Павковић је тврдио да су Војислав Коштуница и тадашњи шеф његовог кабинета Љиљана Недељковић били присутни док је Налић од њега тражио да "растури" Биро за комуникације. Њих двоје се нису одазвали позиву за сведочење пред анкетним одбором. Закључак овог скупштинског тела гласио је: председник тражио упад у Биро, прислушкивања није било.

Две године касније, у новом скупштинском сазиву, посланици су са криминалних и политичких тема прешли на малверзације у трговини струјом. Председник анкетног одбора радикал Александар Вучић објашњавао је у марту 2004. године да су НИС и ЕПС склапале штетне уговоре са фирмом Вука Хамовића ЕФТ и фирмама Војина Лазаревића "Интерфејс", "Пима" и "Сквадра". Бивша министарка енергетике Кори Удовички и бивши заменик ресорног министра Слободан Ружић потврдили су да је ЕПС нерегуларно пословао. У одбору се говорило да је ЕПС потписао штетан уговор са ЕФТ-ом и био принуђен да увезе струју у фебруару 2004. године без икакве стварне потребе, јер су "акумулатори били пуни, а термоелектрана у изузетном добром стању". Хамовић је, пак, пред одбором рекао да његова компаније јесте учествовала на свим тендерима које је расписао ЕПС и да је добијала око 60 до 70 одсто послова, али да они нису били штетни по Електродистрибуцију. Сазнања до којих су дошли чланови анкетног одбора су предали полицији.

И поред оштрих речи, па и претње да ће тужити Вучића суду, Хамовић заправо није претрпео никакву штету због рада одбора. Чланови овог тела нису успели да донесу јединствен закључак, а извештај анкетног одбора није стигао пред остале посланике.

Због сумње у регуларност гласања за Скупштину Београда на појединим бирачким местима у јесен 2004. године састао се и одбор за утврђивање чињеница о овим изборима. Њихов закључак је био, изузимајући представника ДС-а који се није сложио, да је на више бирачких места нетачно приказан број неважећих гласачких листића и да су поједини записници били неисправни. Посланици се нису изјашњавали о овом извештају.

Приватизација фабрике "Књаз Милош" била је следећа афера која је привукла пажњу народних посланика, окупљених у анкетни одбор јануара 2005. године. Пред њим се појавио тадашњи потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус. Он је рекао да је одлука Комисије за хартије од вредности да се дисквалификује "Апурна" (иза које стоје компанија "Данон" и Владе Дивац) била незаконита, али да он никада није фаворизовао "Данон" као купца "Књаза". Јавност је остала ускраћена за одговоре на питања да ли је неко од учесника у трговини акцијама аранђеловачке компаније био корумпиран, а чланови одбора, којим је председавао Милорад Вучелић из СПС-а, нису се усагласили око текста закључка, а самим тим се више није ни говорило о питањима која су његови чланови постављали.

Према оценама аналитичара, најмање недовршеног посла остало је иза анкетног одбора за испитивање случаја несталих беба (формиран у јулу 2005. године, председница одбора Живодарка Дацин из СПС-а). Одбор је у извештају, усвојеном у Скупштини Србије, оценио да је у многим случајевима сумња родитеља основана и предложио конкретне мере: да поступање по свим пријавама родитеља о несталој деци воде специјални тужилац и Посебно одељење Окружног суда за борбу против организованог криминала.

--------------------------------------------------------------------------

Седнице одбора о посетама Шилеровој

С ким се и због чега виђао у Централном затвору и у Шилеровој улици најважнија су питања на која је пред члановима Одбора за безбедност и одбрану (председник Драган Шутановац) и Одбора за правосуђе и управу (Драгор Хибер) одговарао Чедомир Јовановић.

Иако због тога није формиран анкетни одбор, Јовановићево одговарање на питања посланика умногоме је подсећало на рад таквих тела.