Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ растерује гастарбајтере

ЕУ растерује гастарбајтере

Нетрпељивост према страним печалбарима – усред најгоре економске кризе од Другог светског рата – није само „енглеска привилегија”: ксенофобија се напротив шири унутар бриселске фамилије. До јуче оберучке прихватани убоги печалбари из Латинске Америке, Африке и Азије данас се од Шпаније до Финске и Грчке суочавају са неизвесном будућношћу, извештава енглескo интернет издање немачког „Шпигла”.

Западноевропске метрополе користе разне трикове и подстицајне мере да се ратосиљају гастарбајтера, не би ли одбраниле радна места за своје сународнике и гласаче, упозорава „Шпигл”.

Гастарбајтерима који су спремни да данас напусте Шпанију и тамо се не врате у следеће три године, влада у Мадриду наменила је програм помоћи за карту у једном правцу као и програм исплате накнаде за незапослене у ратама. Више од 5,3 милиона странаца легално живи у Шпанији, од тога 2,8 милиона нису пореклом са Старог континента – најављени пакет мера званичног Мадрида већ је изазвао гнев у Латинској Америци, где „подстицаје гастарбајтерима” сматрају својеврсним понижењем.

Истовремено, Италија је недавно усвојила закон по коме „месне грађанске патроле” имају право да претресају сумњиве имигранте, док лекари имају обавезу да пријаве полицији све пацијенте који се појаве без уредних личних и радних докумената. 

Нетрпељивост према гастарбајтерима посебно је опипљива у Великој Британији, где је од избијања текуће глобалне економске кризе преко два милиона Британаца остало без посла, потврдило је недавно истраживање лондонског „Фајненшел тајмса”. Више од три четвртине анкетираних Британаца (тачније 78 одсто) сматра да би – у овом времену кризе – имигранти требало да напусте острво. Већина упитаних Британаца истовремено је против тога да се држављани других чланица Европске уније запошљавају у њиховој земљи.

Истовремено, Чешка увелико размишља како да реши проблем са 30.000 незапослених странаца (међу њима и 13.000 Монгола): влада у Прагу разматра и могућност да им ускоро плати карту у једном правцу, преносе европски медији...

Гастарбајтери, а поготово они који су остали без посла, све мање су добродошли широм ЕУ – анкета „Фајненшел тајмса” указује на то да са разбуктавањем економске кризе печалбаре све више гледају попреко у Француској, Немачкој, Холандији: све популарније партије екстремне деснице широм ЕУ захтевају да се гастарбајтери што пре врате одакле су дошли...

Судбина преко 200 милиона глобалних гастарбајтера још није уврштена на дневни ред предстојећег самита Г-20 о катастрофалној економској кризи.

Т. Вујић

----------------------------------------------

Пут у супротном смеру

Испред Високог комесаријата Нигерије у Лондону ових дана видљив је сличан ред какав је у Београду одомаћен испред амбасада појединих држава чланица Европске уније. Сваког радног дана, још од раног јутра, најмање стотинак Британаца стане у ред да би предало захтев за издавање туристичке или радне визе за Нигерију – упркос сталним упозорењима Форин офиса да је афрички петроџин небезбедна земља.

Високи комесар Нигерије у Лондону др Далхату Тафида је тим поводом недавно затражио хитну инструкцију од владе у Абуџи. „Нигеријски комесаријат је током 2008. године издао нешто мање од 2.000 радних виза Британцима. Сада се дневно суочавамо са 100–250 захтева Британаца за привремени рад у Нигерији...” Није познато како је влада у Абуџи одговорила др Тафиди, али је његово писмо стигло до штампе у Лагосу, где је изазвало жестоке реакције.

„У кошмару глобалне кризе, Европа и развијени свет затварају се као тврђаве. У таласима масовних отпуштања, гастарбајтери су први на удару: ксенофобија и рецесиони расизам тамо су у порасту. Странци који стижу на привремени рад у земље „трећег света” за велике паре углавном отимају послове домаћој радној снази. Нигерија треба да размисли о мотивима навале страних гастарбајтера...” упозорио је уводничар дневника „Овај дан” из Лагоса.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.