ХДЗ испред СДП

Од нашег сталног дописника

Загреб, 25. новембра – Грађани Хрватске данас су изашли на парламентарне изборе који на основу новог састава Хрватског сабора треба да изнедре и нову владу. Да ли ће је предводити до сада владајућа ХДЗ или њен најјачи политички конкурент СДП остаће непознато до коначног пребројавања гласова иако ноћашњи први и још незванични резултати дају извесну предност ХДЗ-у.

Према гласовима пребројаним до 23 часа, у десетак одсто изборних јединица ХДЗ је на нивоу целе земље добио 34,5 одсто, а СДП 32,7 одсто, док све остале странке знатно заостају за њима. Према томе, ХДЗ би имао 60 заступника у Сабору, СДП 53, ХНС и коалиција ХСС – ХСЛС по осам, Главашева ХДССБ четири (што значи да је Бранимир Главаш сигурно изабран), Истарски демократски сабор три, а "праваши" и Странка пензионера по два заступника. Ситуација се, међутим, мења из часа у час како пристижу нови резултати, а озбиљније прогнозе ће се моћи дати тек када се преброји знатнији део гласачких листића.

С обзиром на тесан резултат између два главна конкурента, ХДЗ и СДП, у изборима су очито одлучивале нијансе, па ће у коначном освајању власти превагнути успешност у привлачењу других странака у коначну коалицију која ће добити већинску подршку у Сабору и тако формирати нову владу. Занимљиво да су о томе у Главашевој странци већ изјавила како за њу не долази у обзир коалиција са Санадеровом ХДЗ, док су све остале странке уздржане о том питању и очекују коначне изборне резултате.

Избори су спроведени кроз десет изборних јединица на које је подељена цела Хрватска, у којима је бирано по 14 заступника. Када се томе дода осам представника националних мањина (међу којима су три места резервисана за Србе) и шест представника дијаспоре, значи да ће нови састав Хрватског сабора имати 154 места. Ту треба додати да је ХДЗ већ по досадашњим резултатима осигурао свих шест места у дијаспори, јер је СДП одлучио да не учествује са својим кандидатима и пошто се безуспешно залагао да они који држављани Хрватске који живе у иностранству не би требало да утичу на политичку карту и збивања у земљи. Највећим делом реч је о Хрватима који у Босни и Херцеговини имају двојно, значи и хрватско држављанство.

Бирачко тело у Хрватској овог пута је имало 4.073.294 грађана у земљи, од којих су 370.834 припадници националних мањина. У 11. изборној јединици, где гласају припадници дијаспоре, има укупно 405.092 бирача, од којих највише у Босни и Херцеговини – 284.499. У Немачкој их је 33.351, у Србији и Црној Гори 28.573, Аустралији 8.673 итд.

Док челници најјачих странака још тврде да ће управо њихова странка формирати владу, а председник ХДЗ-а и актуелни премијер Иво Санадер је пред поноћ прогласио победу своје странке (иако га од СДП деле само три заступничка места), председник РХ Стјепан Месић је изјавио: "Хрватска ће ићи истим путем као и до сада, а то је онај европски без обзира на то победи ли СДП или ХДЗ".

Нову владу Хрватска ће добити уочи Божића по западном календару, односно до 25. децембра. Како истичу данашњи загребачки медији, прва осетљива тема с којом ће се сусрести јесте заузимање става у вези с јужном српском покрајином уколико њени челници заиста после 10. децембра једнострано прогласе независност Косова и Метохије.

На прошлим изборима 2003. године, када се ХДЗ вратио на власт поразивши СДП који је тада предводио Ивица Рачан, одазив бирача је био 68,67 одсто, а овог пута је остварено за 2 до 3 процента мање.