Туђман није желео Србе у Хрватској

Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. марта – Суђење тројици хрватских генерала у Хагу – Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу – полако улази у завршну фазу. Изређали су се сведоци оптужбе, одбрана оптужених је покушала да обезвреди њихове наводе, али су тужиоци данас потврдили да не одустају ни од једног навода оптужнице сматрајући их доказаним.

„Хрватски војни, али и политички врх планирао је и спровео план прогона Срба из Крајине, а тиме су се касније хвалили”, рекао је данас пред хашким судским већем тужилац Алан Тигер, одбијајући захтеве одбране за одбацивање оптужнице. „Остаје теза о удруженом злочиначком подухвату, јер су хрватске власти, на челу с бившим председником Фрањом Туђманом, гранатирањем, разарањем, пљачком и застрашивањем присилно уклониле Србе из дотада заузетих хрватских подручја”, рекао је такође Тигер.

Главни хашки тужилац је напоменуо да „Туђман, као ни они којима се окружио, није желео Србе у Хрватској”, јер су „за њега вишенационалне државе у основи биле нестабилне, а Срби били претња”. За потврду тога Тигер је цитирао транскрипте са Туђмановог састанка са сарадницима на Брионима уочи војне акције „Олуја” у лето 1995. године, као и хашко сведочење тадашњег америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта.

Хашко тужилаштво види јасну намеру да се протерају Срби из Туђманових изјава на том брионском састанку, на којем је, како се наводи у оптужници, и договорен злочиначки подухват, али и из његових изјава после војне акције „Олуја” када је, према цитирању тужиоца Тигера, рекао да је „Хрватска сада чиста као у Звонимирово време”.

Тужилаштво такође сматра да је доказано и неселективно гранатирање Книна и других градова у Крајини почетком „Олује”. О томе је данас говорио тужилац Едвард Русо указујући да сви докази упућују на то да су напади били усмерени на цивилне, а не војне циљеве, што „показује јасну намеру да се српско становништво застраши и присили на бекство”. Позивајући се на изјаве појединих сведока, изнео је податак да је само током таквог гранатирања Книна погинуло између 50 и 75, а рањено између 30 и 40 цивила.

О делу оптужнице која говори о убиствима српских цивила, те пљачки и паљењу њихове имовине говорио је тужилац Саклен Хедерали. Ти злочини су се чинили јавно, војна и цивилна полиција није интервенисала према починитељима, рекао је он и закључио да су ти догађаји „одражавали политику или, у најблажем случају, прећутно одобравање хрватских власти”.