Уз помоћ кризе до избора

Упркос све чешћим захтевима опозиционих странака за расписивањем ванредних избора, сами наступи опозиције, ма колико да буду координисани, тешко да ће натерати владајућу већину да се одлучи на овај корак. Ако до избора и дође, они ће највероватније бити последица социјално-економске кризе. Управо због тога је, на пример, и мађарски премијер Ференц Ђурчањ понудио оставку, а због тешке економске ситуације избори у Црној Гори заказани су за 26. март.

Кључ за расписивање избора, у сваком случају, у рукама је власти. Питање је само да ли ће се за њих одлучити својевољно, на основу међустраначког договора и процене да би криза још више могла да утиче и на државу, али и на рејтинг странака, или ће они бити изнуђени евентуалном одлуком неке од странака коалиције да ускрати подршку већини у парламенту. Под условом, наравно, да остатак владајућег блока не нађе замену за „одметнуте” посланике.

Према проценама политичара и аналитичара, ти избори, ако их уопште и буде, не би били одржани пре краја године. Економска криза је, свакако, погодно тле за опозиционе странке да то време искористе да артикулишу своје захтеве и покушају да учине све што је у њиховој моћи да створе атмосферу у којој би ванредни избори и за власт били најелегантније решење и да истовремено изборе за себе што бољу стартну позицију.

О томе сведоче и викенд наступи ДСС-а и СНС-а, са чијих је скупова критикована и економска политика Владе Србије, али и чињеница да је странка некадашњег премијера Војислава Коштунице понудила програм за излазак из економске кризе, који би, поред осталог, обухватио формирање интервентног фонда за предузећа директно погођена економском кризом, као и узимање кредита од Русије у износу од шест милијарди евра.

То, међутим, не значи да је опозиција заборавила на питање Косова и евроинтеграције, али су, како каже аналитичар Дејан Вук Станковић, она сад једноставно у другом плану у поређењу са реалним животом. Лидер напредњака Томислав Николић, на пример, у недељу је поновио да ће, ако СНС дође на власт, свим потенцијалним саговорницима из иностранства поставити један једини услов – да признају да су Косово и Метохија део Србије.

Зоран Стојиљковић, са Факултета политичких наука у Београду, оцењује да се први пут може наслутити одређени ниво координације међу опозиционим странкама, али и да ће време показати да ли је реч само о подизању политичке температуре или о стратешком наступу са циљем да се дође до ванредних избора.

И Стојиљковић и Дејан Вук Станковић наглашавају и да ће опозицији у тој борби бити неопходна помоћ цивилног друштва и синдиката, јер у самосталној „фронталној борби” са владајућим странкама, на шта указују и сва досадашња истраживања јавног мњења, имају мало шансе.

Управо у том смислу би се могле схватити речи Војислава Коштунице који је у недељу позвао све „који су обманути, преварени, који живе сваким даном све горе”, да се удруже и да „на основу другачије, реалне и одговорне политике градимо стабилну и бољу Србију”.

Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић објашњава за „Политику” да под „обманутим и превареним” подразумевају све незадовољне грађане којима је „доста лажи и превара ДС-а”. На конкретно питање да ли је то позив другим опозиционим партијама, као што је СНС у неколико наврата позивао ДСС, или синдикатима, Младеновић одговара да се односи „на све грађане, па тако и на оне који су у синдикатима, удружењима или другим странкама”.

Према оцени Зорана Стојиљковића ванредни избори биће последња опција којој ће власт да прибегне. Пре тога ћа покушати да постигну некакав шири консензус у друштву, могуће и са опозицијом, који би могао да доведе и до стварања концентрационе владе или само да прошире владајућу коалицију.

Дејан Вук Станковић наглашава да би опозиција до избора можда најлакше успела да дође новом опструкцијом рада парламента, која би се поклопила са драматичним ефектима економске кризе. Он оцењује и да је логично што опозиција сад у први план истиче економске теме, јер су оне гурнуле у други план све друге приче.

-----------------------------------------------------------

Конузин: Нисам чуо

(/slika2)На питање да ли је упознат са изјавама Ненада Поповића да је разговарао са руским званичницима о кредитима за Србију и да ли је могуће да је руска страна условљавала кредите доласком на власт неке странке, рускиамбасадор у Београду Александар Конузин је одговорио:

„Разуме се да сам упознат са тим изјавама господина Ненада Поповића. Он је велики и успешан српски бизнисмен, који има значајног пословног интереса у Русији. Ненад има веома много руских пријатеља. Међутим, како ја схватам његова процена о могућности добијања шест милијарди кредита јесте његова лична прогноза, која се заснива на личним контактима. Нисам чуо да се било ко од руских званичника оглашавао поводом тога”.