Буџет пуне записи

Предузећа, банке, осигуравајуће компаније, брокерске куће, пензиони фондови и грађани за месец и по дана купили су за шест милијарди динара хартија од вредности које је емитовао државни Трезор и тим новцем држава је поправила финансијско стање свог буџета.

Трезорски записи тренутно су можда најсигурније инвестиције са каматом до 15 до 16,5 одсто, што је на нивоу референтне каматне стопе Народне банке Србије. Да би поправила стање у буџету, држава је до сада емитовала записе у вредности од 14 милијарди динара, а то што све није продато не значи да је то био знак слабог интересовања купаца. Иван Маричић, директор Управе за трезор, каже да је тражња била готово једнака понуди, али да су многи купци испостављали нереалне захтеве у погледу камате, које држава није била спремна да испуни. Тако су трансакције реализоване по преовлађујућој цени која важи за све инвеститоре, па и за купце који су издали налоге куповине и испод тог нивоа.

Интересовање купаца за краткорочне трезорске записе с роком доспећа од три месеца натерало је државу да увелико разматра могућност да емитује дужничке хартије с роком доспећа до годину дана. Држава би тиме ојачала буџет и присуство на финансијском тржишту, каже за „Политику“ директор Маричић.

Имајући у виду да је припрема за емисију краткорочних државних папира (што се сматра почетком формирања емисионе стратегије државе) трајала пола године, емисија обвезница с роком приспећа од годину дана поготово не би смела да буде исхитрен посао, наглашава Маричић. Јер, циљ емитовања и продаје ових државних записа није само да држава реши проблем недостатка пара у буџету, већ се тако коначно тржишно признаје принос на краткорочне државне хартије, што омогућава нормално функционисање инвестиционих фондова и других институционалних инвеститора.

То је и један од предуслова за емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија, односно за излазак државе на домаће и међународно тржиште капитала.

Досадашње непостојање граничне реперне стопе испод које се не исплати улагање слободних новчаних средстава, у знатној мери је одвраћало инвеститоре од озбиљнијих улагања на српском финансијском тржишту.

Међутим, тржишно формирање реперне стопе приноса на државне хартије омогућава инвеститорима да професионално креирају своје портфеље, имајући у виду да државне хартије доносе реалан принос без ризика.

Појављивање државних хартија на тржишту доприноси и стварању повољнијег и стабилнијег амбијента и за прилив дугорочног капитала, чиме се постепено маргинализују шпекуланти који се најбоље сналазе у ризичном амбијенту.

На јучерашњој аукцији државних хартија од вредности Управе за трезор продата су 50.042 државна записа, укупне вредности 500.420.000 динара, што је 16,68 одсто обима емисије.

„Имајући у виду да су од почетка овогодишњих аукција прошла тек два месеца, важно је да се задржи тренд раста, чему у прилог говори чињеница да је на четири аукције одржане у марту номинална вредност продатих државних записа за 544.320.000 динара већа од фебруарске“, изјавио је Маричић.

Записи су продати по каматној стопи од 16,5 одсто на годишњем нивоу и доспевају на наплату 23. јуна 2009, а наредна аукција државних хартија од вредности биће одржана 31. марта 2009. године.